Одшкринута врата краљевских одаја

Њихови познати портрети и остала уметничка дела представљају део британске националне културе. У пажљиво одабраним позама, краљеви и краљице нас и даље посматрају, као моћни симболи неких давно прошлих времена. Али и они су били само људи, са манама, лошим навикама и слабостима, жељама и потребама. То је оно што их чини занимљивима. Не толико датуми, дипломатија, политика и њихова дела, већ њихови љубавници, личне особине, свакодневне ствари.

Чарлс Други је можда изгледао лепо када су га сликали, али шта се тачно крило испод одора и перика? Шта је са Лујем Четрнаестим? Наводно се окупао свега неколико пута у животу. Због чега је онда направио турско купатило у Версају за своју личну употребу?

На ова и многа друга занимљива питања одговараће нам врло занимљива историчарка Трејси Борман која је докторирала историју 1997. године на Универзитету Хал. Стекла је богато искуство у организацијама које се баве заштитом историјске и културне баштине. Отуда и њено врхунско познавање историјских личности и оних мање познатих детаља из њихових живота. Тренутно обавља функцију извршног директорка Фонда за едукацију о културном наслеђу, добротворне организације која охрабрује децу да посећују историјска места и уче о њима помоћу програма „Сендфорд” награда. Такође је један од главних кустоса Историјских краљевских палата, добротворне организације која управља палатом Хемптон корт, Лондон тауером, Кенсингтонском палатом, Кјуском палатом, Банкетинг палатом, Вајтхолом и дворцем Хилсборо.

Често је у телевизијским и радијским емисијама и редовно даје допринос историјским часописима, посебно „Би-Би-Си хисторију”.

За „ТВ ревију” открива да ће серија емисија „Тајни животи аристократије” повести гледаоце иза затворених врата неких од најчувенијих краљева и краљица у историји и открити им праве људе и њихове навике.

– Без изузетка, сваки монарх се из корена промени кад га видите „ван дужности”. То је права предност ове емисије, као и то што вам пружа нови увид у мотиве који стоје иза неких њихових одлука. Рецимо, кад сазнате какви су све непријатни здравствени проблеми мучили Хенрија Осмог, постаје вам јасно зашто је био такав тиранин – истиче Борманова.

А да ли су заиста славне аристократе имале мрачне тајне или су то само митови?

– Толико су их имали! Стварно ме је изненадило конзумирање кокаина краљице Викторије, заљубљеност Луја Четрнаестог у високе потпетице и чувена сексуална фотеља Едварда Седмог.

А чији јој је живот био посебно занимљив?

– Опчинио ме је контраст између такозваног Лудог краља Џорџа Трећег и његовог сина Џорџа, принца регента. Били су сушта супротност један другом.

Колико су се приватни животи владара разликовали од нашег уобичајеног схватања да их свакодневица није погађала колико и обичне људе?

– Врло брзо постане јасно да су они на првом месту били људи, а тек онда владари. Потпуно другачије гледате на њихова јавна дела кад истражите кроз шта су пролазили у свом приватном животу – појашњава нам наша саговорница.

А шта је са религијом? Да ли су краљеви и краљице били побожни људи или је за њих религија била само политичко средство?

– Могуће је и једно и друго, али углавном су били веома побожни – посебно Хенри Осми. Некада су приватно практиковали потпуно другачију религију него у јавности. Ето, на пример, Елизабета Прва. Она је уздизана као заговорница протестантизма, али у приватности својих одаја више је волела да се држи елемената католичанства.

Харизматична Трејси Борман спојила је две љубави – историју и телевизију. Остварила је свој давнашњи сан. Обожава да истражује и пише о историји, али и да све то пренесе широј публици. Радила је, тврди, с невероватном екипом с којом јој је, од почетка до краја, било веома занимљиво. И свидело јој се што је иза сцене имала приступ неким изузетним местима.

– Било је веома забавно кад су ме у носиљци пронели по брајтонској плажи … Мада помало ледено – у шали додаје.

Већи део свог времена посвећује образовном раду са децом, па је питамо да ли је данас тешко пробудити код деце интересовање за историју?

– Мислим да деца поседују огромну моћ упијања сопствене историје. Тајна је у томе да им историју прикажете као нешто битно, поређењем са тиме колико су се ствари промениле (и остале исте), али и помоћу хумора. Зато је „Грозна историја” (Хоррибле Хисториес) тако сјајна. Ја некад описујем „Тајни живот аристократије” као „Грозну историју” за одрасле.

А каква је данас ситуација с документарним и некомерцијалним програмима на британској телевизији?

– Историјске емисије тренутно доживљавају свој врхунац, а врло су успешне последњих 20 година. Такви програми имају високу гледаност, чак и кад се такмиче с ријалити емисијама. Нека нам то потраје – с поносом истиче.

И за крај нас занима њено мишљење – зашто се људи данас поново занимају за историју, а посебно им је занимљив средњовековни период?

– Занимање за историју увек постоји и сјајно је што се сада откривају нови периоди, рецимо, доба средњег века. Годинама се говорило само о Другом светском рату и о Тјудорима, и ни о чему другом између тога.