„Просперитати” за напредак Војводине

Идеја је да се 40 одсто новца расподели као донација микро и малим предузећима и пољопривредним газдинствима, а другим делом новца да се кредитирају велики произвођачи.

„У почетку, наш примарни циљ био је да стигнемо до малих пољопривредних произвођача и предузетника. Расписали смо три круга конкурса у 2016. години који су обухватали 18 различитих области. Укупно, у та три круга имали смо седам хиљада предатих молби, од чега је 6.200 одобрено. Половина молби предата је у трећем конкурсном кругу када смо га развили и понудили дигиталну, онлајн апликацију. У новцу, то је четири милијарде динара, односно 33 милиона евра који су уложени у мале произвођаче. Од тог новца купљено је 4.200 пољопривредних машина и прикључне опреме, 400 хектара обрадивог земљишта, 78 сеоских кућа, око 1.000 породичних фирми је купило машине, 120 сточара је развило газдинство, кроз старт ап пројекте покренули смо 85 нових предузећа, развили 78 вишегодишњих засада, увели 17 стандарда и имали 34 инвестиције у некретнине као основе за развој туризма и привреде”, наводи Јухас шта је урађено за две године са буџетом који превазилази војвођански.

Јухас истиче да добит има и бар хиљаду добављача опреме коју су куповали корисници бесповратне помоћи „Просперитата”. „То су добављачи са територије целе Србије, и то је тај моменат када од новца којим развијамо наше кориснике, зараду имају и њихови добављачи.” Фондација је урадила анализу репрезентативног узорка добављача која је показала да је 24 одсто њих имало потребу за повећаном радном снагом, промет је у просеку повећан за 12 одсто, код неких и учетворостручен, за 10 одсто су повећали број коопераната и добављача, 37 одсто су остварили и неку инвестицију или је планирају.

Након тога уследили су конкурси за пројекте већих вредности у пољопривреди и привреди који се комбиновано финансирају: сопственим учешћем, бесповратним и кредитним новцем. У овим случајевима субвенционише се и камата до шест одсто. Од укупно 36 пристиглих пројеката, прихваћено је 10 у пољопривреди и 13 у привреди. Прихваћени пројекти у пољопривреди имају обавезу да остваре интеграцију, односно како Јухас објашњава, реч је о великим произвођачима способним да имају заокружен процес производње од узгоја до прераде и пласмана. Укупна вредност ових инвестиција је 10 милијарди динара. Последњих дана 2017. године закључује се и конкурс за средња предузећа и газдинства, где је вредност улагања до пола милиона евра, и ту очекују инвестиције у укупној висини од 20 милиона евра. У следећем кораку биће расписани конкурси за мале произвођаче, који ће бити добављачи великих произвођача, прерађивача, интегратора.

„На тај начин ћемо заокружити развојни циклус и повезати људе, што сматрамо да је изузетно битно, у вредносну вертикалу. Не може да се догоди да развијемо капацитете, а да немамо добављаче, кренули смо од малих произвођача до великих, интегрисаних система. Очекујемо и повезивање са око 4.300 добављача и гледамо да свима помогнемо да се развију у том вредносном ланцу”, каже Јухас.

Подношење молби Фондацији „Просперитати” била је и својеврсна школа за овдашње пољопривреднике и предузетнике јер су се учили поступку прављења пројеката, образлагања и документовања молби. Пројекат у којем је Војводина предњачила данас обухвата још шест држава Европе, Мађарска га сада примењује у Украјини, Хрватској, Словенији, Румунији и Словачкој.

„Очекујемо да ће се за неколико година видети пуни ефекат улагања, ми смо побољшали услове у којима раде наши корисници, и то се види. Они су уложени новац већ оправдали, али ми ћемо пратити њихову статистику да видимо како они своја имања и погоне одржавају и правно и производно”, каже Јухас.