Доктор свира рокенрол

Подједнако га усрећује аплауз публике који добије након добре свирке и израз захвалности пацијента након успешно обављене операције. Др Златко Бокун је специјалиста опште хирургије и инструктор лапароскопске хирургије у КБЦ „Звездара”. Осим тога, он је успешан музичар, гитариста, који је пре 16 година основао рок бенд „Плутонија”. Овог лета његов бенд је освојио треће место на Зајечарској гитаријади. У разговору за наш лист др Бокун истиче да овај успех схвата симболично, као мотивацију за ауторски рад. На гитаријади је „Плутонија” учествовала како би бранила част гитаре у доба електронске музике.

Наш саговорник је син познатог неуропсихајтра др Петра Бокуна, па је медицина била природан избор за њега. Ипак, отац на њега није вршио притисак приликом избора будуће професије, али га је подржавао и подстицао његову креативност. Кад је завршио основну школу од оца је добио гитару на поклон. Од тада се не раздваја од овог инструмента. Тек много касније заволео је хирургију.

– Између музике и медицине постоје многе сличности. Уколико си материјалиста и желиш да се обогатиш, у овим пословима не можеш испунити тај циљ, осим ако не пристајеш на озбиљне компромисе. Одговарајућа материјална накнада не постоји. Ни за лекаре, ни за музичаре, а да бисте успели морате свакодневно много да радите на себи. Морате бити посвећени, храбри и упорни – каже овај млади хирург, који је оперисао неколико хиљада људи, а са групом „Плутонија” одржао више од 600 наступа.

Воли да нагласи да као лекар лечи тело, а музиком лечи душу.

Његов живот везан је за Звездару, завршио је Шесту београдску гимназију, живи у овом делу града, а каријеру гради у Градској болници. Дипломирао је у 24. години, а специјализацију је завршио када је напунио 30. Тако је, пре 12 година, био је најмлађи лекар специјалиста хирургије у Србији.

Данас ради на одељењу минимално инвазивне хирургије у КБЦ „Звездара”. Међу пацијентима је познат по успешно обављеним лапароскопским операцијама дебелог црева, желуца, надбубрежне жлезде и киле, тачније свега онога што се код нас углавном најчешће ради уз класичан хируршки рез. Сваке године обави између 150 и 200 операција жучне кесе. У дану када разговарамо успешно је завршио две операције. Ипак, за њега не постоји рутински хируршки захват.

– Сваки пацијент је посебан, има одређену анатомију и никад не знамо шта може да нас изненади када ставимо хируршке рукавице. То пружа одређену дозу дражи и подиже адреналин. Осим тога, да бисте били успешни током лапароскопских операција морате да имате савршене техничке услове за рад, што је код нас веома тешко. Лекари се труде и постижу много захваљујући ентузијазму и личном ангажману. Да чекамо да нам држава реши све проблеме, не бисмо далеко стигли. Вероватно ни до Панчева – помало у шали, помало озбиљно каже наш саговорник. Не чуди то што је међу колегама познат по бритком језику.

У „Звездари” је волонтирао шест година, а усавршавање у Италији платио је из сопственог џепа. Током свих тих година, џепарац је зарађивао као музичар.

Прати га репутација веома успешног хирурга, али он наглашава да је имао среће да учи од најбољих лекара. Његов ментор је био др Реџеп Дураки, пионир лапароскопске хирургије у Србији, који је сада у пензији. Током усавршавања у Италији обучавао га је професор Ђусто Пињата, најбољи европски стручњак из ове области.

Др Бокун истиче да му пацијенти неретко долазе на свирке после успешних операција, али да му се обраћају и музичари, верујући да подједнако добро оперише, као што свира.

Наш саговорник истиче да рокенрол није мртав и да постоје многи добри бендови. Они су, нажалост, како истиче, углавном скрајнути у медијима.

– То што се данас назива рокенролом, то је бљутава, несвирачка музика. У медијима су присутни углавном политички ангажовани бендови, као и они који немају основно свирачко умеће. Рокенрол је музика бунтовника, а никоме не одговара да још музичари позивају народ на побуну. То је један од разлога због којег су прави рокенрол бендови данас у запећку – мишљење је нашег саговорника.

Међу младим људима, како каже, постоје они који су веома талентовани. На једном од фестивала упознао је студенткињу медицине, која му је пришла, представила се и рекла да је он њен узор.

– Заиграло ми је срце кад сам је чуо на бини како свира гитару. Али, ипак сам је посаветовао да студије не сме да запусти. Да настави да учи и полаже испите, а све остало ће доћи само по себи – речи су др Бокуна.

Ниједан члан бенда „Плутонија” не живи од музике. Предраг Ћесаревић свира бас гитару, али је запослен као ватрогасац, иако је по образовању инжењер машинства. Певачица Каролина Аврамовић студирала је Медицински факултет, али је студије прекинула због трудноће, а тренутно је у процесу преквалификације. Бубњар Срђан Дуждевић запослен је у Ботаничкој башти.

Наш саговорник додаје да има срећу да ради два посла која неизмерно воли и да му обавезе не падају тешко, ни у хирургији, ни у музици. Како каже, верује да ће праве вредности доћи до изражаја.