Из Депресије у нови стан

Но­ви Сад – Ве­ли­ка по­ро­ди­ца Ђур­кић не­стр­пљи­во че­ка Бо­жић. Убр­зо по­сле пра­зни­ка, ро­ди­те­љи и пе­то­ро де­це тре­ба да се пре­се­ле у но­ви дом из уџе­ри­це у ко­јој са­да жи­ве. Ста­ну­ју на адре­си ко­ја се у Но­вом Са­ду на­зи­ва Де­пре­си­ја. Та­ко­ре­ћи, то је ли­ва­да на ру­бу ур­ба­ног Ли­ма­на, ко­ја се спре­ма за при­ват­ног ин­ве­сти­то­ра. Због то­га Ђур­ки­ћи мо­ра­ју да се исе­ле, па су Но­во­са­ђа­ни по­кре­ну­ли ху­ма­ни­тар­ну ак­ци­ју у ко­јој су за ку­по­ви­ну ку­ће си­ро­ма­шној по­ро­ди­ци при­ло­жи­ли око ми­ли­он ди­на­ра. 

Кра­јем про­шле го­ди­не упла­ћен је де­по­зит и ку­ћа је ку­пље­на на ли­ци­та­ци­ји за 1.125.000 ди­на­ра, по­да­ци су удру­же­ња гра­ђа­на „Но­ви Сад” ко­је је ор­га­ни­зо­ва­ло ак­ци­ју. Вла­сник ку­ће би­ће мај­ка Бо­ја­на Ђур­кић, ка­зао је на­шем ли­сту пред­сед­ник удру­же­ња Го­ран Бај­шан­ски, про­сла­вље­ни спор­ти­ста и ху­ма­ни­та­рац, до­бит­ник Но­вем­бар­ске по­ве­ље Но­вог Са­да за про­шлу го­ди­ну.

„Ја­ко сам за­хвал­на сви­ма ко­ји су по­мо­гли. Пре­се­ли­ће­мо се по­сле Бо­жи­ћа. Имам пу­но по­ве­ре­ње у Го­ра­на”, ка­же нам Бо­ја­на.

Бор­ба за сва­ки ди­нар по­че­ла је про­ле­тос, ка­да је Бај­шан­ски алар­ми­рао јав­ност да по­ро­ди­ца мо­ра да се исе­ли јер је град про­дао плац при­ват­ном ин­ве­сти­то­ру. Удру­же­ње „Но­ви Сад” је ор­га­ни­зо­ва­ло ма­ни­фе­ста­ци­је, кон­цер­те и сла­ло апе­ле за по­моћ Ђур­ки­ћи­ма на раз­ли­чи­те адре­се. 

Шко­ла „Жар­ко Зре­ња­нин” у ко­ју де­ца иду та­ко­ђе је мно­го по­мо­гла у ан­га­жо­ва­њу јав­но­сти и при­ку­пља­њу нов­ца за по­ро­ди­цу ње­них ђа­ка. На кон­цер­ту ко­ји су кра­јем го­ди­не при­ре­ди­ли де­ца и на­став­ни­ци са­ку­пље­но је, пре­ма по­да­ци­ма удру­же­ња, 102.000 ди­на­ра. 

А град, пи­та­мо Бо­ја­ну, да ли је по­мо­гао. „Е па то је”, вр­ти гла­вом, „ваљ­да они тре­ба да бри­ну о љу­ди­ма ко­ји ова­ко жи­ве; до­би­ла сам од њих не­ку по­моћ ко­ја мак­си­мал­но мо­же би­ти 40.000 ди­на­ра.” По ње­ном све­до­че­њу, од те су­ме су 30.000 ди­на­ра упла­ти­ли за ку­по­ви­ну ку­ће, а оста­так су оста­ви­ли да, ка­ко ка­же, има­ју за тро­ше­ње. 

Пре 15 го­ди­на на­ста­ни­ла се у Де­пре­си­ји за­јед­но са су­пру­гом. Ту им се ро­ди­ло и ра­сло пе­то­ро де­це, да­нас уз­ра­ста 7–14 го­ди­на. Те­ку­ћу во­ду у уџе­ри­ци не­ма­ју, а стру­ју су „не­ка­ко до­ве­ли”. Њи­хо­во дво­ри­ште је пу­но от­па­да, јер жи­ве од са­ку­пља­ња и про­да­је се­кун­дар­них си­ро­ви­на. „При­мам деч­ји до­да­так, за њих пе­то­ро за­јед­но 10.000 ди­на­ра, и со­ци­јал­ну по­моћ 16.000 ди­на­ра”, са­би­ра Бо­ја­на.

Ку­ћа у ко­ју ће се пре­се­ли­ти, по ње­ним ре­чи­ма, има че­тр­де­се­так ква­дра­та. Ни­је јој ва­жно ко­ли­ко је ве­лик бу­ду­ћи дом, јер је све бо­ље, ка­ко на­по­ми­ње, од ово­га што сад има­ју.

Ина­че, но­во­сад­ске по­ро­ди­це са тро­је и ви­ше де­це, ко­је за раз­ли­ку од Ђур­ки­ћа има­ју град­ско гре­ја­ње, во­ду из си­сте­ма и ко­ри­сте услу­ге од­но­ше­ња сме­ћа, град по­ма­же ума­ње­њем пла­ћа­ња ових оба­ве­за док се де­ца шко­лу­ју а нај­ду­же до 26. го­ди­не. Кад је у по­ро­ди­ци тро­је, че­тво­ро или пе­то­ро де­це, ума­ње­ње је до 30 од­сто, за ше­сто­ро, сед­мо­ро и осмо­ро – 40 од­сто, а кад је де­ве­то­ро и ви­ше де­це – 50 од­сто. 

Пра­во на ма­њи ко­му­нал­ни ра­чун про­шле го­ди­не оства­ри­ло је 1.466 по­ро­ди­ца. Од то­га их је 1.357 са тро­је де­це, 97 – са че­тво­ро де­це, се­дам – са пе­то­ро де­це, јед­на – са ше­сто­ро де­це, три – са сед­мо­ро де­це и јед­на по­ро­ди­ца са осмо­ро де­це, на­ве­ли су за наш лист у Град­ској упра­ви за со­ци­јал­ну и деч­ју за­шти­ту.

Још 134 по­ро­ди­це под­не­ле су зах­тев за ума­ње­ње, али оне ни­су ис­пу­ни­ле усло­ве про­пи­са­не од­лу­ком о утвр­ђи­ва­њу кри­те­ри­ју­ма за ума­ње­ње оба­ве­за пла­ћа­ња ко­му­нал­них услу­га по­ро­ди­ца­ма са тро­је и ви­ше де­це у 2017.

„Град Но­ви Сад увр­стио је бри­гу о по­ро­ди­ца­ма са тро­је и ви­ше де­це у при­о­ри­те­те у обла­сти со­ци­јал­не и деч­је за­шти­те”, ка­жу у упра­ви.