Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За један век се удвостручио број православаца

У односу на укупан број хришћана, православних верника је ипак све мање, показује истраживање америчког института Пју
За један век се удвостручио број православаца
Поглед на Цр­кву Све­тог Ни­ко­ле на грч­ком остр­ву Си­рос (Фо­то Т. Ву­јић)

Бо­жић­ни пост, бад­њак, че­сни­ца или ети­оп­ски „ин­џе­ра” хлеб и „до­ров-ват” пи­ле­ти­на у со­су од цр­ве­ног би­бе­ра: ко­ли­ко по­бо­жних љу­ди ши­ром све­та ће се су­тра здра­ви­ти са: „Хри­стос се ро­ди!”? Аме­рич­ки ис­тра­жи­вач­ки цен­тар Пју твр­ди да пра­во­слав­них вер­ни­ка  има ско­ро 260 ми­ли­о­на, по­нај­ви­ше у цен­трал­ној и ис­точ­ној Евро­пи, а за­тим у Афри­ци, и то у Ети­о­пи­ји, Ери­тре­ји и Ке­ни­ји. Оби­ман про­је­кат Пјуа је још до­шао до за­кључ­ка да у ап­со­лут­ним бро­је­ви­ма пра­во­сла­вље бе­ле­жи про­цват у Евро­пи. 

Ис­тра­жи­ва­чи при­ме­ћу­ју да у по­тра­зи за по­ли­тич­ки и ре­ли­ги­о­зним ослон­цем европ­ски пра­во­слав­ци „по­глед упи­ру ка Ру­си­ји”. На­и­ме, гло­бал­на за­јед­ни­ца пра­во­слав­них вер­ни­ка се у по­след­њих сто­ти­нак го­ди­на (тач­ни­је, од 1910) по бро­ју при­пад­ни­ка ви­ше не­го удво­стру­чи­ла, на­во­ди се у ис­тра­жи­ва­њу овог цен­тра на­зва­ном „Пра­во­сла­вље у 21. ве­ку”.

Пра­во­слав­ци из Ср­би­је нај­у­здр­жа­ни­ји пре­ма па­пи Фра­њи
Ве­ћи­на европ­ских пра­во­сла­ва­ца (71) ко­ји су уче­ство­ва­ли у ан­ке­ти ин­сти­ту­та Пју оце­ни­ла је да па­па Фра­њо на­сто­ји да уна­пре­ди од­но­се из­ме­ђу ка­то­ли­ка и пра­во­сла­ва­ца. Том ви­ђе­њу де­ло­ва­ња по­гла­ва­ра ка­то­лич­ке цр­кве нај­скло­ни­ји су пра­во­слав­ци у Бу­гар­ској (84 од­сто), а нај­ма­ње у Ср­би­ји (39 од­сто). Па­па Фра­њо је нај­сла­би­ји ути­сак оста­вио ме­ђу Ср­би­ма пра­во­слав­ци­ма (24 од­сто), твр­ди Пју. 

Пред Пр­ви свет­ски рат, бољ­ше­вич­ку ре­во­лу­ци­ју и рас­пад ру­ског, аустро­у­гар­ског и Осман­ског цар­ства у Евро­пи је жи­ве­ло око 113 ми­ли­о­на пра­во­сла­ва­ца (из­ван Ста­рог кон­ти­нен­та у то вре­ме са­мо 11 ми­ли­о­на). Сто го­ди­на ка­сни­је на тлу цен­трал­не, ис­точ­не и ју­го­и­сточ­не Евро­пе пра­во­сла­ва­ца је не­што ви­ше од 196 ми­ли­о­на, од то­га у Ру­си­ји 101 ми­ли­он (1910. у вре­ме Ро­ма­но­вих би­ло их је 59,2 ми­ли­о­на). Што се нас ти­че, Пју от­кри­ва да је у Ср­би­ји пре осам го­ди­на би­ло 6,94 ми­ли­о­на пра­во­сла­ва­ца. Ко­ли­ко 1910. пра­во­сла­ва­ца је у Ср­би­ји  би­ло 2,78 ми­ли­о­на. 

Ина­че, нај­ви­ше пра­во­сла­ва­ца ме­ђу ста­нов­ни­штвом да­нас има у Мол­да­ви­ји (95 од­сто), док се у Ру­си­ји сва­ки сед­ми кр­сти зде­сна на­ле­во. И док пра­во­сла­вље бро­јем вер­ни­ка у Евро­пи бе­ле­жи осе­тан раст у ап­со­лут­ним бро­је­ви­ма, ова ве­ро­и­спо­вест бе­ле­жи сма­ње­ни удео у укуп­ном бро­ју хри­шћа­на на пла­не­ти. На­и­ме, са­мо 12 од­сто свих хри­шћа­на на све­ту да­нас се при­кла­ња пра­во­сла­вљу (1910. пред­ста­вља­ли су пе­ти­ну), по­нај­ви­ше због бр­жег де­мо­граф­ског ра­ста и дру­га­чи­јег ге­о­граф­ског и ми­си­о­нар­ског ши­ре­ња про­те­стан­ти­зма, ка­то­ли­чан­ства и дру­гих не­хри­шћан­ских ре­ли­ги­ја.

Ге­о­граф­ска ма­три­ца ши­ре­ња пра­во­сла­вља из Евро­пе на­кон Пр­вог свет­ског ра­та умно­го­ме се раз­ли­ку­је од кур­са ко­јим су са Ста­рог кон­ти­нен­та кре­ну­ле да број­ча­но ја­ча­ју дру­ге хри­шћан­ске цр­кве. Док су пре атен­та­та у Са­ра­је­ву све три во­де­ће хри­шћан­ске цр­кве има­ле глав­но упо­ри­ште у Евро­пи, на­кон 1918. са­мо је пра­во­слав­на ту и оста­ла нај­те­мељ­ни­је учвр­шће­на. Да­нас го­то­во че­ти­ри од пет пра­во­сла­ва­ца жи­ве на Ста­ром кон­ти­нен­ту (77 од­сто, од то­га је­дан од­сто на за­па­ду Евро­пе), што је – ис­ти­че на­лаз аме­рич­ког ис­тра­жи­вач­ког цен­тра – „ре­ла­тив­но скром­на раз­ли­ка” у од­но­су на 1910. ка­да су пред­ста­вља­ли 91 од­сто укуп­ног бро­ја пра­во­сла­ва­ца на све­ту.

На­су­прот то­ме, да­нас тек 24 од­сто укуп­ног бро­ја ка­то­ли­ка и 12 од­сто свих про­те­ста­на­та жи­ви у Евро­пи. Док су ка­то­лич­ки и про­те­стант­ски ми­си­о­на­ри у пр­вој че­твр­ти­ни 20. ве­ка ма­сов­но кре­ну­ли у по­кр­шта­ва­ње у под­са­хар­ску област, ис­точ­ну Ази­ју, обе Аме­ри­ке, Аустра­ли­ју,  иза­сла­ни­ци пра­во­сла­вља усред­сре­ди­ли су се на Евро­а­зи­ју, са енер­гич­ним ути­ца­јем на Сред­њем ис­то­ку и дис­крет­ним при­су­ством чак и у Ин­ди­ји, Ја­па­ну, ис­точ­ној Афри­ци и се­вер­ној Аме­ри­ци.

У укуп­ном ста­нов­ни­штву све­та пра­во­сла­ва­ца је да­нас че­ти­ри од­сто, док су пре сто­ти­нак го­ди­на чи­ни­ли се­дам од­сто гло­бал­не по­пу­ла­ци­је. 

У ме­ђу­вре­ме­ну, дру­га нај­мно­го­људ­ни­ја пра­во­слав­на вер­ска за­јед­ни­ца жи­ви још од че­твр­тог ве­ка на­ше ере на тлу да­на­шње Ети­о­пи­је, где 35,7 ми­ли­о­на љу­ди по ве­ро­и­спо­ве­сти при­па­да „те­ва­хе­до цр­кви” свр­ста­ној у та­ко­зва­не древ­но­и­сточ­не цр­кве (при­зна­ју са­мо пр­ва три ва­се­љен­ска са­бо­ра, а од­ба­цу­ју хри­сто­ло­шке од­лу­ке Хал­ки­дон­ског са­бо­ра 451. го­ди­не). 

У Ети­о­пи­ји Бо­жић се зо­ве Га­на и про­те­ћи ће умно­го­ме дру­га­чи­је не­го на Ста­ром кон­ти­нен­ту. Да­ле­ко по­све­ће­ни­ји вер­ским оби­ча­ји­ма и ри­ту­а­ли­ма не­го дру­ги пра­во­слав­ци – та­ко ба­рем на­ла­зи ис­тра­жи­ва­ње аме­рич­ких ис­тра­жи­ва­ча – ети­оп­ски пра­во­слав­ци су­тра, на при­мер, не­ће при­ма­ти ни­ти да­ва­ти по­кло­не: у цр­ква­ма у древ­ној Ла­ли­бе­ли, ма­на­сти­ру Ба­та ле Ми­ри­јам, у Ак­са­му... Бо­жић ће про­те­ћи углав­ном у мо­ли­тви, об­ред­ним свет­ко­ви­на­ма и по­ро­дич­ним оку­пља­њи­ма. 

На­та­ли­тет ме­ња ре­ли­гиј­ску ма­пу све­та 

Ре­ли­ги­о­зни про­фил све­та до 2050. го­ди­не убр­за­но ће се ме­ња­ти, по­нај­ви­ше због раз­ли­чи­тих сто­па на­та­ли­те­та и не­рав­но­мер­ног тем­па на­ра­шта­ја мла­дих ге­не­ра­ци­ја, за­кљу­чак је ис­тра­жи­ва­ња „Бу­дућ­ност свет­ских ре­ли­ги­ја 2010–2050. го­ди­не” аме­рич­ког ин­сти­ту­та Пју. 

„У сле­де­ће че­ти­ри де­це­ни­је хри­шћа­ни ће и да­ље оста­ти нај­мно­го­број­ни­ја вер­ска за­јед­ни­ца, док ће ислам бе­ле­жи­ти бр­жи при­ра­штај след­бе­ни­ка од би­ло ко­је дру­ге ре­ли­ги­је. Сре­ди­ном ве­ка, му­сли­ма­на ће на Зе­мљи би­ти го­то­во ко­ли­ко и хри­шћа­на, твр­ди се у ис­тра­жи­ва­њу ин­сти­ту­та Пју, док ће след­бе­ни­ци Му­ха­ме­да чи­ни­ти 10 од­сто ста­нов­ни­штва Евро­пе. 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vuk
Sve je to varljivo. Broj stanovnika je porastao 3 puta od rata do danas , a broj pravoslavaca porastao 2 puta. Srbija nema danas ni 8 miliona stanovnika, pravih a ne deklarativnih vernika verovatno 50% . Kao sto neko rece, statistika tu nije bitna.
Живело Православље !!!
Биће нас! На северу Европе људи прелазе из протестантизма у православље, ко год жели да припада хришћанству, осећа и сам да је православно хришћанство оно право, аутентично хришћанство.
Bojana
Nije takmičenje :)
stipe (zivio humanizam!)
Prijatelju, neka prelazi gdje tko hoce, na koju vjeru hoce. To nije nikakva garancija da se nesto mijenja na bolje. Treba likovati tek kada se pokazu pomaci u ljudskosti. Brojnost jedne ili druge religije ne predstavlja ama bas nista. Zato je Vas poklik fundamelisticki i zvuci isto kao i "Allahu Ekber!".
Mustafa Aga
Ovakve statistike i mnoge slicne ovoj, kada je u pitanju poboznost, zaiste nemaju veliki znacaj...Kod nas vernika, broj vernika je sekundarnog znacaja u odnosu na duhovni kvalitet onih koji se direktno ili indirektno u svojim sredinama identifikuju kao pobozni...Samo Uzviseni Bog, Alah djsh, zna sta jedna osoba oseca i nosi u sebi...Imali smo veliki broj nepoboznih i veliki broj hipokrita jos i u stara vremena...Sta reci danas kada je svet ogrezao u nepoboznosti i svakom drugom obliku devijacije...Broj poboznih se svuda u svetu smanjuje a broj nepoboznih i hipokrita svakim danom raste...A to sto se mnogo puta nacionalizam povezuje sa poboznoscu...To je jedna veoma teska "bolest."..Po toj logici, ako ste Rus onda ljudi ocekuju da ste vi Pravoslavan a ako ste neki Arapin onda ste verovatno Musliman...A u realnosti i taj Rus i taj Arapin imaj velike sanse da su oboje ateisti...
Zlatko S P
Tacno Miki! Posle Balkanskih i Prvog Svetskog Rata u Srbijiu nestalo;poginulo je 40% muskog stanovnistva od 17 do 45 godina , a Drugi Svetski Rat dokrajcio Srbski Natalitet!
Marko
Koliko bi nas bilo da živimo pravim hrišćanskim načinom života.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.