За један век се удвостручио број православаца
Божићни пост, бадњак, чесница или етиопски „инџера” хлеб и „доров-ват” пилетина у сосу од црвеног бибера: колико побожних људи широм света ће се сутра здравити са: „Христос се роди!”? Амерички истраживачки центар Пју тврди да православних верника има скоро 260 милиона, понајвише у централној и источној Европи, а затим у Африци, и то у Етиопији, Еритреји и Кенији. Обиман пројекат Пјуа је још дошао до закључка да у апсолутним бројевима православље бележи процват у Европи.
Истраживачи примећују да у потрази за политички и религиозним ослонцем европски православци „поглед упиру ка Русији”. Наиме, глобална заједница православних верника се у последњих стотинак година (тачније, од 1910) по броју припадника више него удвостручила, наводи се у истраживању овог центра названом „Православље у 21. веку”.
Пред Први светски рат, бољшевичку револуцију и распад руског, аустроугарског и Османског царства у Европи је живело око 113 милиона православаца (изван Старог континента у то време само 11 милиона). Сто година касније на тлу централне, источне и југоисточне Европе православаца је нешто више од 196 милиона, од тога у Русији 101 милион (1910. у време Романових било их је 59,2 милиона). Што се нас тиче, Пју открива да је у Србији пре осам година било 6,94 милиона православаца. Колико 1910. православаца је у Србији било 2,78 милиона.
Иначе, највише православаца међу становништвом данас има у Молдавији (95 одсто), док се у Русији сваки седми крсти здесна налево. И док православље бројем верника у Европи бележи осетан раст у апсолутним бројевима, ова вероисповест бележи смањени удео у укупном броју хришћана на планети. Наиме, само 12 одсто свих хришћана на свету данас се приклања православљу (1910. представљали су петину), понајвише због бржег демографског раста и другачијег географског и мисионарског ширења протестантизма, католичанства и других нехришћанских религија.
Географска матрица ширења православља из Европе након Првог светског рата умногоме се разликује од курса којим су са Старог континента кренуле да бројчано јачају друге хришћанске цркве. Док су пре атентата у Сарајеву све три водеће хришћанске цркве имале главно упориште у Европи, након 1918. само је православна ту и остала најтемељније учвршћена. Данас готово четири од пет православаца живе на Старом континенту (77 одсто, од тога један одсто на западу Европе), што је – истиче налаз америчког истраживачког центра – „релативно скромна разлика” у односу на 1910. када су представљали 91 одсто укупног броја православаца на свету.
Насупрот томе, данас тек 24 одсто укупног броја католика и 12 одсто свих протестаната живи у Европи. Док су католички и протестантски мисионари у првој четвртини 20. века масовно кренули у покрштавање у подсахарску област, источну Азију, обе Америке, Аустралију, изасланици православља усредсредили су се на Евроазију, са енергичним утицајем на Средњем истоку и дискретним присуством чак и у Индији, Јапану, источној Африци и северној Америци.
У укупном становништву света православаца је данас четири одсто, док су пре стотинак година чинили седам одсто глобалне популације.
У међувремену, друга најмногољуднија православна верска заједница живи још од четвртог века наше ере на тлу данашње Етиопије, где 35,7 милиона људи по вероисповести припада „тевахедо цркви” сврстаној у такозване древноисточне цркве (признају само прва три васељенска сабора, а одбацују христолошке одлуке Халкидонског сабора 451. године).
У Етиопији Божић се зове Гана и протећи ће умногоме другачије него на Старом континенту. Далеко посвећенији верским обичајима и ритуалима него други православци – тако барем налази истраживање америчких истраживача – етиопски православци сутра, на пример, неће примати нити давати поклоне: у црквама у древној Лалибели, манастиру Бата ле Миријам, у Аксаму... Божић ће протећи углавном у молитви, обредним светковинама и породичним окупљањима.
Наталитет мења религијску мапу света
Религиозни профил света до 2050. године убрзано ће се мењати, понајвише због различитих стопа наталитета и неравномерног темпа нараштаја младих генерација, закључак је истраживања „Будућност светских религија 2010–2050. године” америчког института Пју.
„У следеће четири деценије хришћани ће и даље остати најмногобројнија верска заједница, док ће ислам бележити бржи прираштај следбеника од било које друге религије. Средином века, муслимана ће на Земљи бити готово колико и хришћана, тврди се у истраживању института Пју, док ће следбеници Мухамеда чинити 10 одсто становништва Европе.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
