Мерење средње брзине само између Шида и Шимановаца
Возачи који су за време протеклих празника путовали српским ауто-путевима приметили су да се на већини деоница не мери средња дозвољена брзина на основу које би се кажњавали несавесни учесници у саобраћају, иако су крајем августа прошле године надлежни најавили почетак рада овог система за прве дане септембра.
Нашем листу је у МУП-у Србије речено да се средња дозвољена брзина мери само на деоници ауто-пута између Шида и Шимановаца, док се за остале деонице систем још успоставља. Објашњено нам је да је проблем у мерењу тачне удаљености између наплатних рампи како би се прецизно знало за колико се времена стиже од тачке А до тачке Б. То је, кажу у МУП, неопходно да казне за прекорачење брзине не би „падале” на суду.
На констатацију нашег листа да свако ко има аутомобил може да израчуна колико има километара између, рецимо, наплатне рампе у Врчину и наплатне рампе код Ниша, те да није јасно зашто се од септембра, када је почела примена овог система, то није измерило, у МУП-у су нам кратко рекли: „Није до нас, ствар је у предузећу ’Путеви Србије’”.
Из овог предузећа нашем листу је одговорено да се обратимо Управи саобраћајне полиције. На додатна питања да ли је тачно да још није измерено колико је растојање између наплатних рампи и колико је времена потребно да се тај посао обави, из „Путева Србије” није нам одговорено.
Систем мерења средње брзине кретања возила на ауто-путу почео је у септембру прошле године. Реч је о пројекту МУП-а и „Путева Србије”, који мере средњу брзину на основу времена проласка кроз наплатне рампе. Разлика у времену и пређеној километражи на ауто-путу, од кућице до кућице, даје обрачун просечне брзине. План је био да сви који према овој рачуници возе брже од 120 километара на час буду кажњени.
Цео систем за снимање средње брзине на ауто-путу власништво је „Путева Србије”. Пре почетка примене пројекта објашњено је да су све наплатне станице покривене камерама, повезане оптичким каблом и да имају један централни сервер. Све кућице имају идентично, синхронизовано време и тачно се зна када је ко ушао на ауто-пут, а када је изашао са њега. „Путеви Србије”, како је било планирано, требало је да документују све прекршаје и да их прослеђују полицији.
Из „Путева Србије” нам нису одговорили ни на питања колико је досад прекршаја документовано и колико их је прослеђено МУП-у.
Из саобраћајне полиције крајем августа прошле године објаснили су да циљ ове новине није пуњење буџета од наплате казни, већ да возачи успоре. Суштина је била у томе да се смањи број жртава и да се унапреди безбедност саобраћаја.
Систем мерења средње брзине на ауто-путу користи се већ дуги низ година у више европских земаља. „Секшн контрол”, радарски систем за контролу ограничења брзине на једној деоници, скоро деценију и по веома успешно дисциплинује возаче у Аустрији. У Великој Британији већ дуже се користи надзирање ограничења на једном делу пута и тамо носи назив СПЕЦС. У Италији се сличан систем зове „тутор”, а у Холандији постоји систем надзора ограничења брзине – „трајектконтрол”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
