Политику заменио вином

Бар – Шест километара од Вирпазара према планини Созина налази се село Лимљани. До њега се долази тесном, кривудавом, углавном асфалтираном стазом, бившом трасом пруге уског колосека Вирпазар–Бар. Са обе стране пута ниске куће, приземљуше, сведоче о тешком животу малобројних који су остали у селу. Али, после једне окуке и моста, призор се мења. Путник намерник одједном се нађе пред лепом кућом на спрат и виноградом „под конац”.

Власник овог урбаног парчета црмничке земље је Миленко Сјеклоћа (58), човек који је за своје врхунско вино добио сијасет главних награда и признања на међународним сајмовима, од Новог Сада, где је неколико година заредом освајао златну медаљу за квалитет вина, до Мувине у Словачкој, где је 2003, такође понео златно одличје.

Миленко је у пољопривредни узлет кренуо почетком деведесетих година прошлог века. Био је председник Општинског комитета Савеза комуниста у Бару и после разлаза са челницима ондашње „антибирократске револуције” повукао се у Лимљане. Од тада је мало када доспевао у јавност, и то само поводом неке значајне награде за вино. Ових дана новинари су поново кренули у поход ка Лимљанима, јер је Миленко добио сребрну медаљу на сајму у Мадриду за врхунско вино „вранац” из бербе 2005. године.

– Суво вино „вранац” произведено је на традиционалан начин, искључиво од црних сорти грожђа, узгајаних у Лимљанима, у црмничком виногорју – каже Миленко.

– Мој вински подрум је први регистровани приватни подрум у Црној Гори и има избор црних вина од 1994. године. Винска архива је уређена у подруму у којем је температура од осам до 14 степени Целзијуса, а релативна влажност између 65 и 90 процената – прецизирао је наш саговорник.

Вино, како истиче, пласира на црногорском и београдском тржишту и не планира да се шири на друга, јер настоји да повећа квалитет а не квантитет.

–  Процес производње вина, од чокота до чаше, јесте напоран, дуготрајан и, пре свега, стручан. Све агротехничке мере се морају обавити у правом тренутку, у супротном сав труд може да пропадне. За производњу доброг вина потребно је много рада, улагања и знања, али и стрпљења. Ко год жури са вином, у производњи или његовом испијању, свеједно, неће далеко стићи – уз осмех каже Миленко Сјеклоћа, кога су протеклих година многе партије покушале да привуку у своје редове, али узалуд. По свему судећи, верује оној старој изреци да је у вину истина, а не у људима.