Плаже за „сардина” туристе

Будва – Већ се зна да ће Црногорске плаже, иако је туристичка предсезона тек почела, бити пребукиране. На њима у „шпицу” сезоне неће бити довољно места за све који су најавили долазак на југ Јадрана.

Процене туристичких радника Црне Горе говоре да има приближно 400.000 кревета, од чега је у приватним кућама и становима више од 80 одсто. Овај тренд се наставља, Црногорско приморје тренутно је највеће градилиште у региону, па би број кревета убрзо могао да премаши пола милиона. То је велика опасност по овдашњи туризам, јер плаже од Игала до Улциња могу максимално да приме око 300.000 купача.

Професор стратегије развоја туризма др Раде Ратковић у више наврата је упозоравао на овај проблем, наглашавајући да није понуђен програм како „неутралисати” оволики број нетуристичких кревета.

И док се једни залажу за обуздавање дивље и прекомерне градње, други, међу којима су често и они који одлучују, мишљења су да се каменита жала морају претворити у купалишта, и да бетон на новим плажама треба дубоко да зађе у море. Колико то кошта и, посебно, колико и како угрожава природни спој камена, песка и медитеранског растиња, које пред налетима багера нестаје, нико не помиње.

Што се хотелских кревета тиче, њих је сада око 40.000. Планови наговештавају интензивну градњу нових, па би до 2020. године требало да у хотелским здањима виших категорија буде око 100.000 постеља.

– Свакако да је добро да број кревета у квалитетним хотелима које захтева савремено тржиште буде повећан. Но, истовремено би морала да буде обуздана енормна градња „станова за тржиште”, што је већ годинама главни бизнис уз обалу. Управо такви нетуристички кревети могли би да буду највећа брана реализацији планова развоја, пре свих, туристичких. Уколико не уследе праве и адекватне мере, следи потпуна деградација туризма – истакао је професор Ратковић.

Неки од колега овог професора сматрају да одбрана управо лежи у градњи нових хотела, јер ће на тај начин домаћа радиност изгубити тржишну оријентацију. Такве кревете ће, кажу, мало ко користити.

Ова теза је доста климава, ако се има у виду да власници станова из разних крајева бивше Југославије и света током лета доводе „армију” пријатеља. Да ли они њима плаћају боравак, или не, мање је важно. Оно што је извесно, јесте то да сви заједно, с туристима који се одмарају у хотелима и код мештана који издају куће, „притискају” плаже на којима је већ претесно. По светским стандардима, на једног купача треба да „дођу” три до четири квадратна метра песка. Већ годинама на толиком простору гура се њих пет, шест.

Има и оних који решење виде у – рушењу. Све чешће се чује да треба следити пример Шпаније која је уклонила уз своје обале много прекомерних објеката старије градње, па је груписањем плацева добила нова, сјајна здања са доста зеленила, паркинг простора и других садржаја којих црногорска обала нема. Но, при том се заборавља да је Шпанија богата, да од туризма заради годишње и 80 милијарди евра. А Црна Гора тек нешто више од 300 милиона.

Стога је можда најбоља она оцена коју је дао експерт за туризам УНДП-а Оливер Бенет, наглашавајући да просторни, урбанистички и слични планови које доноси Црна Гора и нису лоши, али да недостаје једна ствар. А она се зове: јасна визија. Односно, питање је: где то Црна Гора види себе 2020. године.