Народни бели мрс уз подршку Европске уније
Крива Река – С много умећа, пажње и стрпљења наше „планинке”, домаћице веште у производњи планинског сира и кајмака, одвајкада праве тај бели мрс на традиционална начин у својим кућним млекарима. Слажу га у качице, чувају да добије посебан укус, па га онда на пијацама продају, као увек тражен деликатес. И ево, дошло је време све веће тржишне тражње за добрим домаћим сиром и кајмаком са чистих пашњака, али су планинска села све празнија, а умешне „планинке” остареле. Прилика за наставак те вредне традиције, истина у модерно опремљеном погону али на народни начин, оживела је у Кривој Реци, подзлатиборском селу вредних сточара.
Ту је недавно отворена мини-млекара „Наша Златка”. Недостајала је таква Криворечанима и целом крају, а спојила, кажу, Европску унију и модерну опрему са овдашњом млекарском производном традицијом. Већ окупља неколико десетина коопераната, па златиборске хотеле и ресторане снабдева белим мрсом, сиром и кајмаком прављеним по традиционалној рецептури.
Млекара „Наша Златка” изграђена је и опремљена уз подршку Европске уније и општине Чајетина, у оквиру пројекта прекограничне сарадње Србије и Црне Горе. Овим подухватом чајетинско Привредно друштво за развој пољопривреде „Златиборски еко-аграр”, исказано у мноштву пројеката помоћи овдашњим газдинствима, настоји да подстакне узгој стоке и производњу млека, подржи мале произвођаче и обезбеди им сигуран пласман вишкова сировог млека од којег се прави бели мрс, бренд златиборског краја.
За сада, како је изјавила руководилац и технолог те нове млекаре Разуменка Лучић, кооперанти су мањи произвођачи, који у свом домаћинству имају од три до осам крава. – Кад млеко они предају и стигне код нас, одмах се ради анализа како бисмо видели да ли је исправно и за даљу употребу. Затим обављамо пастеризацију и разливање млека за кајмак. После одређеног времена врши се убирање кајмака и подсиравање млека за прављење кришки сира – објашњава Разуменка.
Овдашњи млекари верују у „Нашу Златку”. Домаћин Милан Марјановић из оближњих Мушвета почео је да јој предаје млеко, задовољан што је у њој за сада откупна цена виша него у другим. – Мило ми је што је „Златиборски еко-аграр” кренуо са овом млекаром. Помогли су ми и у набавци лактфриза. Максимално водим рачуна о хигијени млека. Краве су на испаши, на здравој храни, тако да се надамо да ће и производи бити здрави – каже Марјановић. А домаћинство Николије и Милије Ивановић из Криве Реке годинама је самостално производило сир и кајмак које су продавали на ужичкој пијаци. С обзиром на то да посао захтева много труда, одлучили су да предају млеко. – Нова млекара треба да подстакне мале произвођаче, очекујемо добру цену и бољи однос између произвођача и прерађивача – истиче Николија.
У плану „Наше Златке” је постављање млекомата на Златибору, да туристи и мештани пробају њено пастеризовано млеко, а у кругу те криворечке млекаре градиће се и дегустациони центар.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
