Ослобођени Ивковић, Кнежевићева и Кертес

Деценију и по требало је Вишем суду у Београду да утврди да три бивша функционера СПС-а и ЈУЛ-а нису крива за незаконито присвајање државних станова крајем деведесетих година прошлог века. Судско веће овог суда јуче је ослободило одговорности за злоупотребу службеног положаја тадашњу секретарку Владе Србије Живку Цицу Кнежевић и бившег министра урбанизма Бранислава Ивковића, а некадашњег директора Савезне управе царина Михаља Кертеса за подстрекавање на злоупотребу службеног положаја. Троје окривљених ослобођено је оптужби за злоупотребе приликом доделе куће Кертесу крајем 1997, односно почетком 1998. године. Изречена пресуда је првостепена, а право да се жале на њу имају све странке у поступку.

Образлажући пресуду, председница судског већа Снежана Гаротић рекла је да тужилаштво ни на који начин није понудило доказе да је Кертес подстрекавао Кнежевићеву да му додели стан, а Ивковића да то решење потпише.

– Тужилаштво је своје оптужбе доказивало писаним доказима, решењем о додели стана и документима која се односе на власништво станова у Београду и Бачкој Паланци и ничим више. Тужилаштво, такође, није доказало на који начин је извршило процену да стан који је Кертес добио вреди 960.000 динара с обзиром на то да вештак који је саслушан као сведок на суђењу, није могао да се изјасни како се дошло до тог износа – казала је судија Гаротић.

Током суђења је, наставила је председница већа, утврђено да је савезна влада један од станова које је имала у власништву пребацила републичкој влади, како би у складу са ранијом одлуком тај стан био додељен Кертесу јер се због посла преселио у Београд, а да је стан у којем је боравио био безбедносно неуслован и да то није спорно.

– Тужилаштво није доказало да се стамбена комисија није састајала да би донела одлуку о додели стана Кертесу, нити су понуђени било какви докази за то, иако су такве тврдње наведене у оптужници – казала је судија.

Због незаконите доделе државних станова, оптужницу је крајем новембра 2002. године тадашње Окружно јавно тужилаштво у Београду поднело против дванаест окривљених, међу којима је била и Мирјана Марковић, супруга некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића, садашњи амбасадор Србије у Хавани Данило Пантовић, начелник Ресора државне безбедности Јовица Станишић, Братислава Буба Морина, некадашња министарка за избеглице, расељене особе и хуманитарну помоћ, службеници општине Нови Београд... Оптужница је у неколико наврата мењана, а поступак против окривљених је више пута почињао из почетка.

Убрзо по подизању оптужнице, Станишић је изручен Хашком трибуналу који га је теретио за ратни злочин, па је поступак у односу на њега био раздвојен. Некадашњи начелник РДБ први пут се пред домаћим правосуђем појавио 2016. године.

Како су главни претреси ретко одржавани, 2010. године постојала је могућност да поступак против некадашње председнице ЈУЛ-а Мирјане Марковић застари. Да се то не би догодило, Више јавно тужилаштво је у септембру те године преквалификовало оптужницу против ње па јој се уместо недозвољеног посредовања у вези са незаконитом доделом станова Владе Србије, преквалификованом оптужницом на терет стављало кривично дело злоупотребе службеног положаја подстрекавањем.

Иако је против Марковићеве поступак још у току, крајем прошле године део оптужнице против петоро окривљених је одбијен због апсолутне застарелости кривичног гоњења. Оптужница је тада одбијена у односу на некадашњег службеника општине Нови Београд Милутина Милошевића, Милоша Батину и Зорана Перића. Део оптужнице застарео је и против некадашње министарке за избеглице Братиславе Морине и бившег функционера Министарства унутрашњих послова Петра Зековића, па они сада одговарају по тачкама оптужнице које су и даље на снази.

Поступак против четворо окривљених који се и даље терете, а међу њима је и Мирјана Марковић којој се суди у одсуству, биће настављен 22. фебруара када би требало да буду саслушана три сведока.