Наши тенисери иду у Словачку

Наша мушка тениска репрезентација бориће се за останак међу 16 најбољих на свету као гост Словачке, одлучено је жребом у Међународној тениској федерацији у Лондону. Доигравање за Светску групу Дејвисовог купа је од 19. до 21. септембра. Поражени ће догодине играти у Првој групи Евроафричке зоне.

Утисак је да је жреб повољан, иако нисмо домаћини. Минулог викенда су играни мечеви у последњем колу у три зонска степена, а када је у понедељак објављена нова ранг-листа, изгубили смо статус једног од осам носилаца. Србија је, наиме, пала с 14. места на 18, а могући супарници су јој постале и неке селекције које су је потиснуле – Израел, Аустрија и Румунија. Знало се да бисмо домаћини сигурно били само Израелцима јер су им наши тенисери били гости претпрошле године у првом колу Прве групе Евроафричке зоне (победа с 4:1). Могли смо да идемо и у Белгију или Аустралију коју смо лане у величанственом амбијенту Београдске арене послали у нижи степен (4:1) и пробили се у Светску групу. Да нам је жреб доделио Хрватску или Јужну Кореју, о домаћину би такође одлучивала његова воља.

– Жреб је сасвим задовољавајући, с обзиром на то кога смо све могли да добијемо за противника. Фаворити смо. Важно је да се озбиљно припремимо. Наравно да очекујемо победу, – прва је оцена нашег селектора Богдана Обрадовића, који напомиње да је најлошија опција била пут на „тениски континент”. – Доигравање је одмах после Међународног првенства САД. Да смо извукли Аустралију, морали бисмо да путујемо директно из Њујорка, кроз неколико временских зона, што је играчима изузетно напорно. Овако, играмо против репрезентације из Европе и имаћемо довољно времена да се добро припремимо.

Србија је допала у плеј-оф као један од осам поражених у првом колу у Светској групи претпрошлог месеца. Наши, праћени ненаданим невољама с болешћу и повредама, изгубили су од Русије у Москви с 3:2. Словаци тада нису имали обавезе, али су минулог викенда имали Грузијце као препреку у последњем колу Прве групе Евроафричке зоне. Посао на шљаци су обавили успешно (4:1), иако су гости повели. Иракли Лабадзе, коме је меч против првог „рекета” Словачке Лукаша Лацка (149. на светској ранг-листи) био тек други од новембра претпрошле године, победио је са 4:6, 7:6 (8:6), 3:6, 6:3, 19:17. То је од увођења тај-брека у Дејвисовом купу (1989) други меч с највише гемова (77). У једном дуелу у сусрету Барбадоса и Боливије 1991, у Другој групи Америчке зоне, било их је 82 (пети сет, у којем нема тај-брека, био је 20:18).

Други „рекет” Словачке је Доминик Хрбати (195), коме је најдаљи домет на листи 12. место (2004). Селектор Мирослав Мечир, својевремено четвртопласирани на листи (1988), победник Међународног првенства Аустралије (1989) и Међународног првенства САД (1986) и олимпијски победник у Сеулу (1988), у тиму је имао и Филипа Полашека (580) и Михала Мертинака (464), коме је специјалност дубл (47).

Највећи успех Словачке је финале 2005. Били су домаћини, у „Сибамац” арени у Братислави (4.100 места), у свом Националном тениском центру, али је у историју ушла Хрватска. Хрбати је последњег дана изједначио на 2:2, савладавши Ивана Љубичића у пет сетова, али је Мертинак поклекао пред Маријом Анчићем – 7:6 (7:1), 6:3, 6:4. Хрвате је предводио Никола Пилић, који се враћа на место успеха уколико и даље буде Обрадовићев саветник.

Словаци су били домаћини у доигравању и претходне две године, али су им оба пута врата Светске групе остајала затворена. Лане их је победила Јужна Кореја с 3:2.

Остали мечеви доигравања су: Хрватска – Бразил, Швајцарска – Белгија, Чиле – Аустралија, Велика Британија – Аустрија, Израел – Перу, Холандија – Јужна Кореја, Румунија – Индија.