Богати криви за ширење глади

„Свет се суочава са рапидним ширењем глобалне кризе хране”, упозорио је ове седмице генерални секретар УН Бан Ки Мун. При крају прве деценије 21. века глад се рапидно шири светом: најмање 2,1 милијарда људи живи и храни се са мање од два долара дневно, преко 850 милиона људи дневно има на располагању једног „американца”, док је још 100 милиона људи на ивици глади због оштрог скока цене нафте, хране, пољопривредног ђубрива... Акутни проблем ширења глади наметнуо се као глобална тема на недавном пролећном самиту Светске банке и ММФ-а. Од тада плејада међународних институција бомбардује свет анализама и туробним предвиђањима. „Најмање 40 држава ’трећег света’ суочиће се у најскоријој будућности са побуном гладног становништва, социјалне немире треба очекивати у већини држава у којима народ за исхрану издваја више од половине кућног буџета”, упозорава УН агенција за храну ФАО.

У међувремену, крвави сукоби неухрањених и полиције већ су избили на све четири стране света – од Хаитија и Јемена, до Узбекистана и Италије. На позив господина Бана богатима да покажу солидарност неухрањенијем делу планете, амерички председник Џорџ Буш најавио је прилог САД од 200 милиона долара државама са акутним проблемом изгладнелог становништва. Доброчинство ухрањених замагљује порекло данашње поделе на оне са пуним силосима и трезорима, и друге који све више гладују...

Прошлогодишња жетва кукуруза, пиринча и других житарица била је најбогатија у људској историји, истиче ФАО. На плодним ораницама света лане је пожњевено око 2,316 милијарди тона житарица, али је тек 48 одсто рода било намењено људској исхрани, 35 одсто прослеђено је за прехрану стоке, док ће 17 одсто „појести” аутомобили на друмовима богатијег дела света.

Истовремено, низ земаља које су ових дана проглашене „глобалним жариштима глади” средином 20. века словиле су за водеће светске извознике хране. Земље „трећег света” су од извоза хране 1970. године, рецимо, зарадиле милијарду долара. Почетком миленијума, тачније 2001. године, за увоз основних намирница те државе дале су 11 милијарди долара. У међувремену Кенија и Етиопија разгранале су извоз сечених лала и орхидеја за европске вазе, Уганда је прекопала земљу за плантаже кафе, Индонезија и Филипини постали су зависни од увоза америчког пиринча, док су Зимбабве и Непал зависни од страног дотурања хране...

„Данашњој дебати о растућој глади ’трећег света’ мањка историјска перспектива. Последњих деценија 20. века развијени север је новчану помоћ ’трећем свету’ условљавао радикалном реформом аграра сиромашних партнера. Укидање тарифа на увоз хране са севера, прекид узгоја домаћих житарица у корист набавки са америчких и европских фарми, наметање сетве индустријских биљака корисних на богатијем делу планете... део је разлога што су некадашњи извозници хране постали зависни од увоза. Развијени свет има удео одговорности у данашњем масовном гладовању југа”, упозорење Ернеста Корије, некадашњег експерта експерта Светске банке, преноси агенција Интер-прес сервис из Јоханесбурга.

Дебата о глобалној одговорности за ширење глади још није отворена.

У међувремену, на Ист Риверу су већ извршили педантну класификацију држава са најмање ухрањеним становништвом: авет глади акутан је у Лесоту, Сомалији, Свазиленду, Зимбабвеу, Ираку и Молдавији, веле УН. Нешто хране на располагању је гладнима у Еритреји, Либерији, Мауританији, Сијера Леонеу, Авганистану и Северној Кореји... Већина земаља у којима народ данас нема довољно хране жртве су дугих суша, поплава, ратних страдања и расељавања: шансе да се извуку без великих донација богатијег дела света су мале, слажу се УН, Светска банка, ММФ... 

Питање је тренутка када се отвара питање: колико је богатији део планете утицао на авет глади која се шири?

Тања Вујић

-----------------------------------------------------------

Северна Кореја суочена с тешком несташицом хране

Сеул - Северна Кореја се суочава с тешком кризом у снабдевању храном, после лоше жетве која је довела до наглог пораста цена и смањења залиха, саопштио је данас Светски програм Уједињених нација за храну (UNWFP).

Пољопривредни експерти у Сеулу кажу како би ова несташица могла бити тежа од епидемије глади, која је Северну Кореју погодила деведесетих година прошлог века, као и да је резултат штета изазваних прошлогодишњим поплавама, високим ценама и политичким натезањем с највећим донатором хране, Јужном Корејом. „Ситуација с залихама хране у Северној Кореји је тешка, а постаје све гора", изјавио је Тони Банбари, директор Светског програма за храну за азијски регион, пренела је агенција Ројтерс. „Све је већа вероватноћа да ће страна помоћ бити хитно потребна да би се избегла озбиљна трагедија", рекао је он.

Танјуг