Трамп вређао сиромашне државе

„Зашто примамо све те људе из уср... земаља?”, запитао се амерички председник о усељеницима из Африке и Салвадора и са Хаитија, изазивајући буру негодовања у свету и отежавајући договор о реформи имигрантског система код куће.

Доналд Трамп је употребио вулгарни израз на састанку са конгресменима са којима је разговарао о томе да ли грађанима из земаља погођених ратом, епидемијама и природним катастрофама треба продужити боравак у САД. „Шта ће нам Хаићани? Избаците их напоље!”, поручио је председник законодавцима из обе странке, додајући да Америка треба да прима више људи из места као што је Норвешка. Вест је први објавио „Вашингтон пост” не цензуришући председникову синтагму, а ништа нису улепшавале ни бројне друге америчке редакције које су јуче преносиле писање престоничког дневника. Трамп је јуче негирао да је изговорио експлицитне речи. На „Твитеру” је додао да Хаити „очигледно јесу веома сиромашна земља са бројним проблемима”, али да он никада није тражио избацивање њених грађана, што је наводно измишљотина Демократске странке. Ипак, један сенатор из ове партије је изјавио за Ем-Ес-Ен-Би-Си да председник не говори истину јер је на састанку заиста изговорио све ствари које му се приписују. То су потврдили и други учесници разговора.

Трампови сарадници су бранили председника тврдећи да се он залаже за домаће а не за интересе страних држава и да Бела кућа нема ништа против законитих имиграната који доприносе америчком друштву. После тврдњи из кампање да су илегални мексички имигранти силоватељи и криминалци, Трамп је поново запрепастио свет коментарима о усељеницима. Канцеларија УН за људска права саопштава да је његов коментар расистички. Боцвана је позвала на разговор америчког амбасадора, док је амбасадор Хаитија у Вашингтону затражи званично објашњење. Твитераши су преплавили мрежу прелепим фотографијама из држава које је поткачио Трамп, а солидарност су показали и корисници из Норвешке поручивши америчком лидеру да се никад не би доселили у земљу у којој не постоје универзална здравствена заштита, плаћено породиљско одсуство и контрола наоружања. Домаћи Трампови противници истичу да се још једном потврдило да је његова права политика – „учинимо Америку поново белом”.

До испада је дошло када је група демократа и републиканаца са Капитол хила пробала да убеди шефа егзекутиве да странцима из угрожених земаља продужи боравак у САД. Раније ове недеље Трамп је укинуо хуманитарни статус за око 200.000 Салвадораца који су примљени у САД после разорног земљотреса 2001. у Централној Америци. Дате су им три могућности: да конкуришу за папире као и било који други мигранти (без повлашћених хуманитарних разлога), добровољно оду или се суоче са депортацијом. Због тога се подигла велика прашина, иако је Стејт департмент закључио да се стање у Салвадору побољшало и иако је становницима Хаитија и Никарагве већ био укинут исти статус.

Реформа имиграционог система и „одбрана” од илегалних досељеника била је основна порука Трампове предизборне кампање. Као решење за странце без докумената предложио је подизање зида на граници са Мексиком. Када је реч о легалним усељеницима, он жели да највећи број њих буду професионалци чија су занимања потребна Америци, а не људи који добијају папире на основу спајања породица или на лутрији за добијање зеленог картона. Да би изменио законе, први човек администрације мора да добије подршку Капитол хила, због чега све чешће преговара са члановима Представничког дома и Сената. Током прекјучерашњих разговора поједини конгресмени пробали су да га убеде да не избацује Салвадорце и да ће му они заузврат одобрити милијарду и по долара за изградњу бедема. После његових експлицитних речи на рачун поменутих земаља, и тај састанак је завршен без споразума.

Једна од тема за преговарачким столом јесу и Обамине мере за помоћ илегалцима који су пристигли у САД као деца. Бивши председник им је дозволио да слободно живе, раде и студирају у Америци, али је нови шеф Беле куће недавно укинуо овај програм. Бројне организације поднеле су тужбу против владе па је администрација пре неколико дана обавештена да неће смети да протерује ове људе све док се не заврше судски спорови. Медији преносе да су поједини конгресмени вољни да одобре паре за ограђивање од Мексика ако Трамп одустане од намере да протера ових 800.000 младих људи, углавном из Мексика и других делова Латинске Америке.