Кад би пукло код Беле куће…

Од нашег сталног дописника  
Вашингтон, 17. априла – Овдашње грађане, поготову оне који живе или раде у административном центру Вашингтона, данас је прожео – атомски жмарац. Федерални парламентарци су, наиме, закључили да „расте” опасност од нуклеарног удара на америчку престоницу.

Шта би било кад би атомска бомба, снаге сличне оној која је пре више од шест деценија бачена на Хирошиму, пукла код Беле куће? На то питање су јуче – као о „могућном ризику” – расправљали чланови сенатског Комитета за домовинску безбедност и управне послове, уз помоћ стручњака.

Експлозија која би могла да се изведе из аутомобила убила би око 100.000 људи, срушила све куће у кругу од око 800 метара, топлотни удар би наносио опекотине и изазивао пожаре, док би се ширио радиоактивни талас, проценили су експерти задужени за подношење извештаја сенаторима. Такав атентат је „неизбежан” и „само можемо да прижељкујемо да се неће догодити у наредних 20 година”, упозорио је аутор нарученог црног сценарија Чем Далас, директор Института за здравствену управу и одбрану од масовних деструкција, при Универзитету Џорџије.

Стрепња од могућних нових катастрофалних терористичких напада – попут оних изведених пре шест и по година отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон – прилично је распрострањена међу Американцима. Веће опуштање им не дозвољавају ни учестала службена упозорења да би екстремисти будуће ударе могли да изведу оружјем за масовно уништавање и да „није питање – да ли ће, него само – када ће извршити такав паклени план”.

Чују се и мишљења да такви аларми „непотребно застрашују народ” и да му „скрећу пажњу са растућих проблема свакодневице: пада животног стандарда, посртања економије, искушења војника на ирачком фронту… Специјалисти уверавају, међутим, да се треба припремити за нуклеарне евентуалности „боље него досад”.

Надлежни у престоници тврде да су предузели „одговарајуће мере”. Далас тврди, пак, да – нису и да „не би могло да буде збринуто 95 одсто људи са опекотинама, тако да би већина од њих умрла”. „Ризици су сада већи него пре пет година”, оцена је коју је сенаторима изнео Ештон Картер, кодиректор Пројекта за превентивну одбрану са Универзитета Харвард. Опасности расту, прецизирали су експерти, са „ширењем нуклеарне технологије, глобализацијом терористичког покрета, као и због атомских амбиција Ирана и Северне Кореје, необезбеђености атомског арсенала бившег СССР-а после хладног рата”.

Стручњаци су понудили дозе и утехе и додатне стрепње. Трагедија не би, рекли су, достигла размере Хирошиме, на коју је атомска бомба бачена из авиона, али би нова експлозија могла да буде трагичнија него претпостављена код Беле куће, кад би се догодила у гушће насељеним квартовима као што су у Њујорку и Чикагу.

Што се Вашингтона тиче, драма са радијацијом би зависила, напомиње се, и од метеоролошких услова. Зависно, добрим делом, од тога – како ветар дува. А обично дува, подсећа се, са запада ка истоку, при чему би понајвише страдала југоисточна насеља (с простором који неки асоцијативно називају „Блиски југоисток”) престонице, где махом живе сиромашни црнци. И где је, како констатује „Вашингтон тајмс”, оскудна здравствена заштита…