Српска и избори

И сад многи чекају да виде да ли ће се можда у наредних месец дана десити то нешто „непредвиђено”, што би пружило аргументацију да се ипак распишу и парламентарни уз београдске изборе, који ће извесно бити у марту. Најраније 4, најкасније 18. марта. Датум ће објавити председница Народне скупштине Маја Гојковић, а будући да кампања за локалне изборе мора да траје најмање 45 дана, дан њиховог расписивања је веома близу, па се већ уобличавају и изборне листе. Напредњаци, који планирају да крену у кампању већ у наступајућој недељи, предњаче у том послу. Име листе је познато, „Александар Вучић – Зато што волимо Београд”.

„На тој листи биће највише нових људи, не зато што стари нису добри, биће и њих, али биће много нових људи који углавном нису чланови странке”, најавио је Вучић, додајући да ће имати много спортиста, људи из културе, универзитетских професора. Медији су открили неке од њих: декан Правног факултета Сима Аврамовић, кошаркаши Милан Гуровић, Небојша Илић и Горан Грбовић, па глумци Светислав Гонцић и Бранко Милићевић Коцкица, као и садашњи челници града Синиша Мали и Горан Весић. Очекује се да балерина Аја Јунг буде друга на напредњачкој листи. Кладионице су претходних дана у своју понуду уврстиле клађење на то ко ће бити нови градоначелник, а најбоље се котирао Никола Селаковић.

Генерални секретар председника Србије, по кладионичарима, важи за особу за коју се у овом тренутку верује да има највише изгледа да постане следећи градоначелник Београда, иако је Вучић рекао да неће бити људи из његовог кабинета на Андрићевом венцу и из Владе Србије. На опозиционој страни се није чуло много више од онога што се зна већ неколико недеља. Ко ће с ким у предизборни савез, отприлике. Формирање изборних листа још је тајна, ако је уопште и почело.

Тренутни кладионичарски фаворит за градоначелника Никола Селаковић у протеклој недељи бавио се стварима важнијим од изборних спекулација. Његова изјава да је декларација о заштити српског језика и културе завршена и спремна за потписивање и усвајање, била је заправо шлагворт за прославу Дана Републике Српске, 9. јануар. Декларација ће, истакао је Селаковић, заправо бити анекс Споразума о специјалним и паралелним односима Србије и Републике Српске, а биће фокусиран само на једно питање, а то је питање очувања обележја српског националног идентитета, српског језика и ћириличног писма. „(Председник РС Милорад) Додик је рекао да ће највероватније на Сретење бити усвојена и надам се да ће бити тако. Уверен сам да она неће бити мртво слово на папиру”, нагласио је Селаковић.

А Додик је, на дан обележавања 26. годишњице постојања РС, поново изразио тежњу за већом самосталношћу Српске, а на прослави у Бањалуци поручио: „Србија је наша матица и наша љубав и то не би требало никоме да смета.” Деловало је и да прослава Дана РС ове године неким круговима у међународној заједници и у самој Босни и Херцеговини мање смета него раније. Оптужбе да је 9. јануар неуставан Дан РС нису изостале али је било мање „политичког ватромета” са положаја противника Српске. И да није било посебне осетљивости на изјаве бившег председника Србије Томислава Николића, који је тог дана у Бањалуци одликован Орденом РС на ленти, обележавање овог рођендана Републике Српске прошло би без значајнијег одјека. Овако, поједине странке из Сарајева и из Београда протестовале су због тога што „подрива Дејтонски споразум”, уз питање у чије име Николић говори.

Изјава бивше председника Србије, која је узнемирила духове, гласи: „Ако је ваша самосталност пут да се Српска и Србија приближе и уједине једна с другом, онда вам од срца желим да се то и догоди. Биће још сто препрека, али с тог пута не сме да се скрене, воља народа је јасна.”

Управо због оцене да је БиХ политички трусније подручје од Македоније, спекулисало се претходне недеље, „амерички мали змај” Хојт Брајан Ји, задужен за наш регион, „прекомандован” је из Скопља у Сарајево. Пре месец-два прочуло се, уз наводну потврду из Стејт департмента, да ће Ји дипломатску каријеру наставити у Скопљу. Прошле недеље су медији дознали да ће ипак бити амбасадор у БиХ, али једино што је заиста сигурно, јесте да је поднео оставку на функцију заменика помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију, на којој је био од 2013. године. Да ли ће, ако заиста дође у наш регион, наставити да спроводи стари амерички спољнополитички курс, који у претходним деценијама није успео да доведе до потпуног смиривања Балкана?