Хекатино светилиште, место силаска у Хад

Њен долазак најављује лавеж паса, има три тела и три главе, а част јој се одаје даривањем колача. Поштовали су је и плашили је се и грчки и римски богови, а светилиште посвећено грчкој прабогињи Хекати још у трећем веку постојало је у срцу Београда – на садашњој раскрсници улица Јевремове и кнегиње Љубице на Дорћолу. Ових дана, древну Хекату оживео је тим стручњака урадивши виртуелни 3Д анимирани приказ.

– Дизајнирана је посебна интерактивна табла која поред уобичајених туристичких података, посматрана кроз камеру телефона или таблета, омогућава да се у стварности види 3Д модел богиње Хекате. Табла представља класичну туристичку таблу са информацијама о проналаску делова античког светилишта на том месту за оне посетиоце који немају уређај – објашњава Раде Милић, археолог који је учествовао у тиму Центра за урбани развој који на овај начин покушава да представи прошлост престонице. У овом пројекту „Андерград” који је реализован уз помоћ града и Секретаријата за привреду учествовао је и антрополог Миодраг Симовић. Апликацију су урадили наши стручњаци из Београда из тима „Лајв вју” студија.

У плану је и да се у сарадњи са надлежнима из града на углу улица где је откривено светилиште посвећено Хекати постави савремени отисак у времену – обележје достојно мистериозне богиње.

А причу о богињи Хекати и њеном светилишту у недрима Београда открили су, сасвим случајно, радници који су 1935. године копали темеље за нову зграду. Ту, на дорћолској раскрсници откопали су својеврсно место „силаска у Хад”.

– Архитравна греда нађена је на два и по метра дубине, плиће него што би се очекивало за антику. Она се у светилиштима налази изнад стубова. Дужине је око метар и по и на њој се налази натпис на латинском језику. Реч је о посвети Хекати, коју је упутило војно лице четврте Флавијеве легије, Валерије Крескентио. Војник је, према натпису, вероватно служио у војсци императора Максимина Тракса. Овај податак је веома значајан за датовање овог налаза, због тога претпостављамо да је посвета настала после 235. године, али свакако почетком трећег века нове ере – прича Милић.

После откривања греде, у Београду се затекао немачки архитекта Рихард Штаудингер који се тридесетих мотао по престоници. Био је боем, а издржавао се од новца који му је давао град да направи макету Београда.

– Захваљујући њему, та архитравна греда је сачувана. Како стоји у тексту из тадашњег „Времена”, она је била поклоњена једној научној институцији. А затим јој се изгубио траг. Деценијама касније пронађена је у подруму конака кнегиње Љубице приликом реновирања и дата на чување Народном музеју. Смештена је лапидаријуму у Барутани и о њој брине Веселинка Нинковић из Народног музеја – прича Милић.

Богиња Хеката није имала снажан култ на подручју данашње Србије, а овај артефакт представља један од ретко пронађених налаза тог култа на територији целе Србије. У римско доба, на простору Подунавља често је поистовећивана са богињом Дијаном, заштитницом рудника сребра.

Хеката је заштитница целокупне магије, посебно оне у вези са љубавним чинима и призивањем мртвих. Као предводница ноћих демона повезана је и са Месецом, а преко њега и са животом жена. Људи јој приносе жртве – псе, јаја, сир и колаче да би задобили њену милост. Њени атрибути су бодеж, змије, бич, буктиње и кључеви подземља.

– Омиљена станишта су јој, како нам је објаснила Надежда Гавриловић из Археолошког института, раскршћа, где су јој подизани жртвеници, приношене жртве и постављане култне статуе. Према натпису на архитравној греди, светилиште посвећено Хекати у Сингидунуму било је подигнуто је на троструком раскршћу. Постоји могућност да је артефакт током времена измештен са првобитне локације, како наводи непоуздан чланак из „Времена”. Како је реч о кречњаку, камену који није био луксузан ни у то време, као и процене о тежини самог артефакта, можемо да претпоставимо да није далеко померан од места на којем је пронађен – каже Милић.

Гробља су била честа места на којима су се налазила Хекатина светилишта. Анализирајући трагове античког Сингидунума, на падини према Дунаву у околини Господар Јевремове улице откривени су делови античке некрополе. Адреса на којој је нађена ова греда налази се на раскршћу улица Господар Јевремове и Кнегиње Љубице.

Јонски стил

Значај овог налаза је велики јер је један од ретких добро очуваних фрагмената античке урбане архитектуре. На греди су остали трагови са доње и са горње стране. Као таква она може да укаже на то каква је архитектура храма била јер су Римљани типски градили, а и много говори о Београду у периоду античке историје о коме има врло мало информација.

– Греда се завршава степенасто и указује да је храм могао да буде израђен у јонском стилу, евентуално јер смо били римска провинција у тосканском стилском реду. Јонски стилски ред карактеришу украси, док је тоскански много сведенији. Трагови са доње стране греде показују колики је био отисак капитела на који је налегала греда. На основу тога мислим да је реч о храму који је могао да има само два стуба на прочељу и вероватно да је изнад те греде постојао правоугаони забат. Још нисам прорачунала, али мислим да је у односу на пречник висина прочеља била у односу један према седам – објашњава Гордана Милошевић Јевтић, са Архитектонског факултета у Београду, и напомиње да још није познато да ли је храм био укопан у брдо и где је стајала Хеката, односно да ли је она била сама у светилишту или је било простора да у њега уђе и свештеник.