За­натли­је попра­вља­ју, али у ЕУ

Ње­го­ве ре­чи по­твр­ђу­је и Пе­тар Па­вло­вић гра­ђе­вин­ски ин­же­њер из „Мо­но­лит” гра­ђе­вин­ске фир­ме. „Има­мо про­бле­ма да на­ђе­мо и до­бре мај­сто­ре у гра­ђе­ви­нар­ству, па чак нам не­до­ста­ју и не­ква­ли­фи­ко­ва­ни рад­ни­ци.” 

О не­до­стат­ку за­на­тли­ја и рад­ни­ка са сред­њом струч­ном спре­мом све­до­чи­ло је ис­ку­ство зе­ма­ља цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе у тре­нут­ку ка­да су се при­кљу­чи­ле Европ­ској уни­ји, а за­хва­љу­ју­ћи двој­ном др­жа­вљан­ству са Ма­ђар­ском, али и Хр­ват­ском се­вер Ср­би­је се упра­во на­шао у тој си­ту­а­ци­ји. Због то­га мно­ги твр­де да кра­ћа ли­ста не­за­по­сле­них ни­је ре­зул­тат отва­ра­ња но­вих рад­них ме­ста у Су­бо­ти­ци и око­ли­ни, већ по­пу­ња­ва­ње рад­них ме­ста у ЕУ. 

Ка­ко за­др­жа­ти рад­ни­ка по­ста­ло је и глав­но пи­та­ње мно­гих пред­у­зе­ћа. Је­дан при­ват­ник ко­ји ни­је же­лео да го­во­ри под име­ном и пре­зи­ме­ном ка­же да је рад­ни­ку елек­три­ча­ру кроз фик­сну и ва­ри­ја­бил­ну пла­ту ис­пла­ћи­вао за­ра­ду у ви­сни и до 900 евра. Оти­шао је код дру­гог за пла­ту ве­ћу од 100.000 ди­на­ра. Ди­сић на­во­ди да се за­ра­де до­брих мај­сто­ра кре­ћу у ви­си­ни од 60.000 до 70.000 ди­на­ра. 

„Сат­ни­ца мај­сто­ра у ли­мар­ској или ауто-ра­ди­о­ни­ци је из­ме­ђу 1.100 и 1.300 ди­на­ра. Мно­ги би пла­ти­ли и ви­ше да мо­гу да за­др­же рад­ни­ка, али не мо­гу то да на­пла­те од ку­па­ца”, на­во­ди Ди­сић. За­ра­де за­на­тли­ја го­то­во су дво­стру­ко ви­ше не­го рад­ни­ка у Ин­ду­стриј­ској зо­ни, ко­ја се сма­тра нај­ва­жни­јим при­вред­ним ре­сур­сом гра­да. Ме­ђу­тим, за­на­тли­је сма­тра­ју да је нео­п­ход­но да се и њи­ма по­мог­не ка­ко би се са­чу­вао тај слој струч­них рад­ни­ка, а не да се сви пре­тво­ре у ла­ко за­ме­њи­ву рад­ну сна­гу на про­из­вод­ној тра­ци. 

„Би­ли смо спрем­ни да да­мо свој до­при­нос ду­ал­ном обра­зо­ва­њу и да фи­нан­си­ра­мо јед­но ком­би­но­ва­но оде­ље­ње у сред­њој шко­ли где би уче­ни­ци три да­на у сед­ми­ци ишли на прак­су код свог ’спон­зо­ра’, а два да­на учи­ли оп­ште пред­ме­те у шко­ли, али на жа­лост ни­смо ус­пе­ли да ову на­шу иде­ју укло­пи­мо у по­сто­је­ћи за­кон­ски оквир”, на­по­ми­ње Ди­сић.

Па­вло­вић из „Мо­но­лит” гра­ђе­вин­ске фир­ме ка­же да це­ло­куп­на гра­на има про­бле­ма да на­ђе зи­да­ре. У исто вре­ме у су­бо­тич­кој сред­њој По­ли­тех­нич­кој шко­ли тре­нут­но има са­мо два уче­ни­ка на сме­ру за зи­да­ре, и не­што ви­ше од 20 уче­ни­ка у ком­би­но­ва­ном оде­ље­њу за ке­ра­ми­ча­ре и мо­ле­ре. Због то­га су гра­ђе­вин­ске фир­ме при­бе­гле „уво­зу” рад­ни­ка из дру­гих сре­ди­на. „Са­ра­ђу­је­мо са гру­пом из­во­ђа­ча из Пи­ро­та и они до­ђу се­зон­ски, ра­де удар­нич­ки чи­тав дан, то је ре­као бих као га­стар­бај­тер­ски, и то тра­је док је гра­ђе­вин­ска се­зо­на. Њи­хов рад је не­што ску­пљи, баш због то­га, али ако до­бро ра­де то је је­ди­но ре­ше­ње”, на­во­ди Па­вло­вић. 

Ди­сић сма­тра да бе­не­фи­ци­је за за­по­шља­ва­ње ових рад­ни­ка ни­су до­вољ­не јер се ов­да­шњи пред­у­зет­ни­ци бо­ре са усло­ви­ма за­ра­да у ино­стран­ству ко­ји­ма се од­вла­чи ов­да­шња рад­на сна­га. Ипак на ли­сти На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње у Се­вер­но­бач­ком окру­гу по­сао тра­жи 29 те­са­ра, 23 зи­да­ра, 15 елек­тро­ин­ста­ла­те­ра и 29 елек­тро­ме­ха­ни­ча­ра. Ме­ђу не­за­по­сле­ни­ма је и осам ауто­ли­ма­ра, и 19 ауто­е­лек­три­ча­ра. Ме­ђу­тим, не­зва­нич­но се мо­же чу­ти да је реч о ста­ри­јим рад­ни­ци­ма ко­ји пред­у­зет­ни­ци не­вољ­но при­ма­ју, а ме­ђу њи­ма има и оних ко­ји због те­шких усло­ва ра­да би­ра­ју не­ке лак­ше по­сло­ве.