Куп.	Прод.	Сред.
117	117.7	117.35
102.72	103.34	103.03
127.02	127.79	127.4

Судбина Драге Машин Обреновић

Душица Новаковић (Фотографије И. Милутиновић)

Понедељак, 15.01.2018. у 23:55 А.К.

Монодрама „Драга” која говори о судбини најоклеветаније српске владарке Драге Машин Обреновић премијерно је изведена у Центру лепих уметности „Гварнеријус”. Комад је наменски писан за Душицу Новаковић, глумицу Позоришта на Теразијама, која је овогодишњи добитник награде своје театарске куће за улогу у мјузиклу „Мистер Долар”. Драга је била супруга Александра, последњег краља из династије Обреновић.

Лепа, образована, писала је, преводила и свирала клавир. Судбина је није штедела. Убијена је са краљем у Мајском преврату 1903. године. Текст, режију и извршну продукцију потписује драматург Зорица Симовић. Чембало је свирала Смиљка Исаковић, вoкал је била Свeтлана Стевић. Глас краљу Александру позајмио је глумац Андрија Даничић, док је друге гласове дао Војислав Савић. Декоратер је био Милан Богичевић, а за кројачке радове били су задужени Зорица Седлар и Зорица Илић. Реприза монодраме је у уторак у 19 часова.

Коментари8

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pravnik

Nemojte suditi prejako o jednoj ženi. Njen jedini, smrtni greh, bio je, što nije mogla roditi, što se surovo kaže, bila je jalova. Međutim, nikada se nije utvrdilo, da li je za neplodnost tog kraljevskog braka krivica bila do kralja ili kraljice?! Najlakše je bilo optužiti i osuditi jednu ženu, uz to još je i kraljica. Karađorđevići to obilato koriste i stupaju masovnim krvoprolićem na presto, uz masonske i kosmopolitske ideje, koje su Srbiju skupo koštale i koštaju i danas. Živela svaka žena, joja je ponekad i kraljica.

Одговори | 19

Љубиша Несторовић

Да се разумемо,шта то значи није је волео народ? Не мора неко обавезно да буде лош човек ако га неко у овом случају народ,не воли. Судбина краљице је и тужна и страшна. Ја сам монархиста и мислим да би Србија уживала много бољи положај и углед као таква. И не мислим да је такав друштвени поредак наопак! Напротив. Хијерархија је потребна и јасна,Бог, црква,краљ,верни народ. И ето напретка браћо и сестре.Уздравље!

Одговори | 10

nije bitno

Potpuno je nebitno ko je bila ubijena kraljica, jer se radilo o planiranoj nasilnoj promeni dinastije, šta se pravite ludi, sada su nam pobegulje Karadjordjevići zaseli za vrat, sve posledica te krvave noći.

Одговори | 15

Nikita

A zašto je bilo koga briga za kraljicu-diktatorku o kojoj savremenici intelektualci nisu imali nijednu lepu reč da napišu?!

Одговори | 4

Radmila Mišić

"lepa,obrazovana"... nije dovoljna kvalifikacija za kraljicu ni u današnje vreme, njen posao je da rodi naslednika, pogledajte samo histeriju oko rađanja Kejt Midlton. Jedini kralj u Evropi posle Drugog svetskog rata koji je bio bezdetan je bio belgijski kralj Boduen (nasledio ga je sinovac). Kako je narod gledao na Dragu slušala sam od babe (1880.-1967.): prevara (hotimična ili ne) sa lažnom trudnoćom je bila neviđena bruka, pogotovu što je režim organizovao skupljanje priloga za darivanje kolevki u svakom okrugu pa je na dvor stiglo kolevki koliko je bilo okruga. (Kao pokloni za Tita za 25.maj). Kraljičina braća, oficiri, su svoje srodstvo koristili da maltretiraju kolege a njihovi ispadi su punili "žutu štampu". Jednom reči, narod je nije voleo. To nije opravdanje za njeno ubistvo ali su zaverenici računali na njenu nepopularnost kao na "pomoćno sredstvo" da se narod ne zapita o nezakonitosti i grozoti njihovog čina.

Одговори | 10

zoran stokic

Takva ubistva vode ka prevratima, tj. metamorfozama despotije. Čistke, ceo društveni i državni život je na kocki! Eto te osnovne razlike između građanskih demokratskih i despotskih društava: prva su stabilna, a ova druga krhka. Prva u metaforičkom smislu liče na pravilnu kupu sa osnovom na zemlji, a druga na tu istu kupu, samo okrenutu za 180 stepeni, tj. sa vrhom na zemlji, što znači da je sistem maksimalno nestabilan. U takvim državama ne mogu postojati nikakvi kontinuirani procesi (u kulturi, privredi itd), nema čak ni kontinuiteta ljudskih života, jer su potencijalno svi stanovnici kolateralna šteta sistema koji se povremeno urušava u trenucima svojih zemljotresa. Sociološki zemljotres protresao je Srbiju i kada je Titov vrh kupe zaposedao Milošević. Čistke, haos, previranja! Isto 1945, kada jeTito dolazio na vlast. A šta je bilo pre Tita? Isto! Sociološki zemljotresi dogodili su se i 1817, 1868, 1903, 1934, kada su bili ubijeni Karađorđe, knez Mihajlo, kralj Aleksandar Orenović...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!

Прочитајте још: