И Савет Европе подељен око КиМ

Стразбур – Посланици Парламентарне скупштине Савета Европе изразили су јуче у Стразбуру дубока неслагања о последицама проглашења независности Косова.

Расправу о Косову, накнадно уврштену у дневни ред, отворио је Швеђанин Бјорн вон Сидоу из Социјалистичке групе истичући да на Косову живи два милиона Европљана који нису заступљени у међународним организацијама, а који би требало да уживају сва права као и остали Европљани без обзира на етничку припадност.

Он је подсетио да је Парламентрна скупштина у јануару поводом Косова усвојила препоруке за остваривање људских права, борбе протiв криминала и корупције, добре владавине и да СЕ може пружити своју експертизу у остваривању тих циљева.

Подела по питању признања независности Косова не би требало да буде препрека за спровођење тих препорука, рекао је Вон Сидоу и истакао да је мисија ЕУ на Косову у сагласности с тим препорукама.

Шеф српске делегације Милош Алигрудић оценио је да је проглашење независности Косова „опасан преседан” којим је угрожен процес демократизације, али и безбедност региона.

Алигрудић је поновио да Србија никада неће прихватити независно Косово, а одлуку о проглашењу независности оценио „нелегалном и неморалном”.

Лорд Расел-Џонстон, који је био известилац за Косово, рекао је да је позадина садашње сложене ситуације „груба и окрутна”, оцењујући да је томе допринео „дивљачки рат Милошевића”.

Тај члан Алијансе демократа и либерала за Европу навео да је у свом извештају из 2006. године предвидео план изасланика УН Мартија Ахтисарија који предлаже надзирану независност и заштиту српске мањине и њеног културног наслеђа.

Оцењујући да је Ахтисаријев план био једино одрживо решење, Расел-Џонстон је навео да је у свом извештају предвидео одлуку косовске скупштине и изразио жаљење што није било могуће постићи решење кроз преговоре.

Члан српске делегације Драгољуб Мићуновић указао је на три последице проглашења независности Косова, истичући да се може очекивати да тај пример следе и неки други региони.

Прва последица је, истакао је Мићуновић, грубо гажење међународног права, Повеље УН, Резолуције 1244. Поводом аргумената да је Косово случај суи генерис, Мићуновић је рекао да то никада није могло да се каже унапред и да треба очекивати да остали у региону следе косовски пример. „Други проблем јесте проблем нас привржених ЕУ. Како да се крећемо у два смера. Европа је у све већим интеграцијама, а на другој страни, дробе се земље. Тај процес дезинтеграције супротан је духу европских интеграција”, рекао је Мићуновић.

Трећи проблем јесте безбедност, указао је Мићуновић, подсећајући да је то „вредност о којој брине Савет Европе и међународна заједница”. „У историји Балкана, велике силе су често цртале границе и било је увек неких неправди. Сваки пут кад се појави дефицит правде иза тога ће доћи суфицит насиља. То је историјска логика”, упозорио је он.

Подсећајући да је Београд понудио косовским Албанцима широку аутономију али да је за Приштину то било неприхватљиво, Мићуновић је зато упитао „зашто онда Срби немају права на самоопредељење не само на Косову него и у Босни”.

Константин Косачов из Европске демократске групе оценио је да одлука косовске скупштине представља „грубо нарушавање међународног права”.

Косачов је рекао да косовски сепаратизам може утицати и на друге сличне покрете у свету и критиковао Расела-Џонстона и остале који су подржавали независност Косова, јер је њиховом подршком албанска страна добила подстицај да чврсто остане на својим позицијама и да је тиме онемогућено постизање решења кроз преговоре.

Кипранин Андрос Кипријану из Уједињене европске левице оценио је да је „једнострано проглашење независност веома опасно” и да угрожава мир и стабилност у ширем региону. „Снажно верујемо да је ово једнострано проглашење независности кршење међународног права и повеље УН која гарантује суверенитет и територијални интегритет земља чланица”, рекао је Кипријану.

Он је навео да одговорност лежи на земљама које су охрабривале проглашење независности обећавајући подршку и оценио да су тиме „охрабрени други сецесионистички покрети у свету”.

Бета