Од дознака више од 2,8 милијарди евра годишње

За разлику од страних директних инвестиција, које варирају и које су у 2017. вероватно достигле шестсто одсто бруто домаћег производа,  Србија од дознака сваке године остварује релативно стабилан нето девизни прилив, који се креће око осам одсто БДП.

Упућени тврде да наши људи из иностранства пошаљу и донесу у земљу и знатно више од суме коју региструје НБС. У централној банци напомињу да суму дознака чини регистровани део, који у земљу стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца, и нерегистровани, који се процењује на основу мењачких послова и кретања девизне штедње становништва.

Колико Србији значи прилив девиза од њених грађана расејаних по свету и како се он троши?

Одговор на ова питања пружају резултати истраживања Гаљине Огњанове и Марка Владисављевића,, професора београдског Економског факултета. Тај новац служи као неформална социјална помоћ, кажу аутори. Наиме, у Србији би се много теже живело без девиза које више од пола века редовно стижу од наших људи ,,на привременом раду у иностранству”. Тај новац домаћинства која га примају штити од већег сиромаштва, јер у просеку чини трећину њихових укупних прихода.

– Чланови домаћинстава која примају дознаке у разговору са истраживачима најчешће су изјављивали да већину тог новца троше на основне потребе – храну, одећу, обућу и плаћање рачуна – каже Владисављевић. – Стари људи у селима тим новцем плаћају и лечење. Без разлике да ли живе у граду или на селу, сви истичу да би без тих пара њихов живот био много тежи. Ако би ова домаћинства остала без тих примања, држава би морала да преузме бригу о њиховој социјалној заштити, зато што дознаке не би могли да замене личном зарадом.

Али, од дознака се граде и одржавају куће и станови, школују се деца. Девизни пензионери су велика подршка како својој деци, тако и унуцима. Овакав обилан и стабилан прилив девиза благотворно делује и на платни биланс земље. Да није дознака, тврде упућени, Србија би се протеклих деценија много чешће суочавала са „бауком банкрота”.

Огњанова предвиђа да ће прилив дознака из иностранства расти до краја ове деценије, али ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије. Стручњаци процењују да ће повећање миграције од 12 одсто донети раст дознака за петину.

Занимљиво је да примаоци дознака оцењују да су последице одласка наше деце у иностранство лоше – „зато што одлазе најобразованији”, док стручњаци сматрају да ће те последице бити позитивне. Струка верује да ће у наредних четири-пет година дознаке утицати на пораст запослености, а страх да једног дана може да пресуши прилив новца из туђине, подстакнуће децу „гастарбајтера” да мање седе по кафићима и да тај новац искористе да покрену неки посао.

Почетком следеће године у Привредној комори Србије почеће да ради Инвестициони и пословни центар српске дијаспоре као тачка контакта, повезивања и подршке онима који раде у иностранству, а намеравају да инвестирају у Србији, најавио је недавно председник ПКС Марко Чадеж. На годишњој седници Пословног савета за дијаспору ПКС, Чадеж је рекао да ће комора оснивањем овог центра постати сервис и веза дијаспоре са домаћом привредом, државним институцијама и локалним самоуправама.