Беле куле на Дунаву

Ни у најбољим плановима запослени у Туристичком простору „Тврђава Голубачки град” нису очекивали да ће им прва година рада бити тако успешна. Визиторски центар подно тврђаве, на десној обали Дунава, до кога свакодневно допиру звуци чекића вредних радника са градилишта у кулама, отворен је у јесен 2016. После четири месеца, како кажу експерименталног рада, почели су да воде статистику и крајем 2017. сумирају резултат.

– Очекивали смо да ћемо у првој години имати око 10.000 посетилаца. Међутим, на крају децембра 2017. остало је забележено да је током 12 месеци било нешто више од 63.000 регистрованих гостију (355 аутобуса, 15.206 аутомобила, 172 комбија…) на то смо поносни, поготово што смо нудили само поглед на куле и занимљиву мини-поставку „Панорама векова” насталу од артефаката нађених на терену који су потврдили богате слојеве живота овог, по свему судећи, динамичног историјског локалитета – каже др Искра Максимовић, директорка Туристичког простора „Тврђава Голубачки град”.

Видиковац и топовска кула

Oд априла посетиоцима ће бити омогућен улазак у четири од девет кула.

– Отворићемо топовску, турску или белу кулу како је због одсјаја од воде назива локално становништво, као и кула број 6, 7 и 8. Са те две у залеђу, на западној страни – 6 и 7 пружа се најлепши поглед на реку и преко на румунску леву обалу Дунава. У кули број осам планирамо отварање три спрата и поставку посвећену витезовима – појашњава Искра Максимовић.

Обнова средњовековног утврђења Голубачке тврђаве почела је у лето 2014. Најпре је 2011. године добијен статус туристичког простора, на 23 хектара, у оквиру Националног парка Ђердап. Голубачки град је од раније проглашен спомеником културе од изузетног значаја и данас је уз Београдску тврђаву једини споменик културе који има властитог управљача. Из две транше ИПА пројеката (2011. и 2016. године) за које је конкурисала Влада Републике Србије код Европске уније, а преко Аустријске развојне агенције (АДА), обезбеђена су средства у вредности од 6,5 и 2,1 милиона евра. Детаљна рестаурација по пројектној документацији обавља се у складу са узусима стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе Републике Србије. Због неусклађености затеченог стања са пројектном документацијом, самим условима за рад, вишедеценијском небригом – не треба заборавити да је саобраћај тутњао кроз саму Тврђаву до јула прошле године – појављивали су се проблеми који су довели до пробијања рокова.

– Сада нема више одлагања, све мора да буде завршено до 30. септембра 2018 – изричита је наша саговорница.

Крајем децембра када је екипа Политикиног Магазина посетила Тврђаву, упркос јакој кошави, температури у благом минусу и белим капицама снега на околним висовима, радници су вредно радили у комплексу кула. Признају да им је највише помогло када је отворен нови саобраћајни тунел и измештен саобраћај са градилишта.

На старој магистрали, у самом здању тврђаве, на своду су још увек видљиви трагови високих камиона који су туда пролазили осам деценија, а сада сада ужурбано пролазе тесари, зидари, лимари... Како се присећају, камионџије су данима од отварања обилазнице (нешто дужа од 700 метара) и новог тунела од 152 метра трубиле у знак одобравања. Искра Максимовић додаје да се две године радило само на томе .

– Контролисаним експлозијама пробијано је залеђе од чврстих стена уз све мере заштите да се не угрозе западне куле. Све је надгледао професор Рударско-геолошког факултета Љуба Трајковић – истиче она.

Старе технике

Према речима Предрага Јошићa, архитекте из „Сафежа”, и Срђана Радовића, менаџера инфраструктурних компоненти из Аустријске развојне агенције (АДА), све технике које се примењују су традиционалне. – Нема много разлике у начину градње, камен се ручно обрађује и све се ради у складу са пројектном документацијом и под надзором стручњака Завода за заштиту споменика културе, напомињу њих двојица.

Међу првим посетиоцима, претходних 12 месеци, једна трећина, око 20.000 – били су странци. Највише их је из Румуније, следе Французи, Пољаци, Чеси, Израелци који година уназад долазе на Сребрно језеро, Кинези... Очекивања су да ће по отварању четири куле број посетилаца порасти за 30 процената. Предстоји зато превођење туристичких флајера на друге језике, у плану је заједнички наступ са туристичким организацијама Голупца, Кладова, ТП Лепенски вир, Националним парком „Ђердап” на сајмовима туризма. Директорка Максимовић истиче изузетну сарадњу са Националним парком Ђердап чији су практично део. – По положају ми смо на самим вратима Ђердапа. Када дођу странци питају где је „ајрон гејт”, односно „гвоздена капија“. Они верују да је то једно место, не знајући да је то део тока Дунава кроз клисуру, зато нам је и обавеза да као први на тој рути будемо добри домаћини и пружимо све потребне информације, омогућимо и упутимо их да виде што више садржаја – истиче наша саговорница.