Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: ГОЛУБАЧКИ ГРАД

Беле куле на Дунаву

Пуним сјајем тврђава ће засијати крајем септембра, али већ прошле године у овом јединственом историјском здању је уживало 63.000 посетилаца
 Беле куле на Дунаву
Вековни чувар „гвоздене капије“ Дунава (Фото Драгослав Жарковић)

Ни у најбољим плановима запослени у Туристичком простору „Тврђава Голубачки град” нису очекивали да ће им прва година рада бити тако успешна. Визиторски центар подно тврђаве, на десној обали Дунава, до кога свакодневно допиру звуци чекића вредних радника са градилишта у кулама, отворен је у јесен 2016. После четири месеца, како кажу експерименталног рада, почели су да воде статистику и крајем 2017. сумирају резултат.

– Очекивали смо да ћемо у првој години имати око 10.000 посетилаца. Међутим, на крају децембра 2017. остало је забележено да је током 12 месеци било нешто више од 63.000 регистрованих гостију (355 аутобуса, 15.206 аутомобила, 172 комбија…) на то смо поносни, поготово што смо нудили само поглед на куле и занимљиву мини-поставку „Панорама векова” насталу од артефаката нађених на терену који су потврдили богате слојеве живота овог, по свему судећи, динамичног историјског локалитета – каже др Искра Максимовић, директорка Туристичког простора „Тврђава Голубачки град”.

 Визиторски центар подно тврђаве отворен је у јесен 2016. (Фото Драгослав Жарковић)

Видиковац и топовска кула

Oд априла посетиоцима ће бити омогућен улазак у четири од девет кула.

– Отворићемо топовску, турску или белу кулу како је због одсјаја од воде назива локално становништво, као и кула број 6, 7 и 8. Са те две у залеђу, на западној страни – 6 и 7 пружа се најлепши поглед на реку и преко на румунску леву обалу Дунава. У кули број осам планирамо отварање три спрата и поставку посвећену витезовима – појашњава Искра Максимовић.

Први бродови
За сада до Голубачког града не може да се стигне Дунавом. Иако су постављена два пристана – велики и мали, путници са речних крузера почеће да долазе тек по добијању статуса лучког подручја. За то је задужена Агенција за лучка подручја Републике Србије и како се очекује реализација тога могућа је у првој половини 2018.

Обнова средњовековног утврђења Голубачке тврђаве почела је у лето 2014. Најпре је 2011. године добијен статус туристичког простора, на 23 хектара, у оквиру Националног парка Ђердап. Голубачки град је од раније проглашен спомеником културе од изузетног значаја и данас је уз Београдску тврђаву једини споменик културе који има властитог управљача. Из две транше ИПА пројеката (2011. и 2016. године) за које је конкурисала Влада Републике Србије код Европске уније, а преко Аустријске развојне агенције (АДА), обезбеђена су средства у вредности од 6,5 и 2,1 милиона евра. Детаљна рестаурација по пројектној документацији обавља се у складу са узусима стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе Републике Србије. Због неусклађености затеченог стања са пројектном документацијом, самим условима за рад, вишедеценијском небригом – не треба заборавити да је саобраћај тутњао кроз саму Тврђаву до јула прошле године – појављивали су се проблеми који су довели до пробијања рокова.

Поглед на топовску кулу (Фото Драгослав Жарковић)
Средњовековно утврђење
Голубачки град је средњовековно утврђење за које се не зна ко га је и када тачно изградио. Састоји се од два дела: горњег града са Донжон или Шешир кулом и доњег спољног дела утврђења. У писаним изворима помиње се у 14. веку када је било под угарском војском. Тек с почетка 15. века, казују историјски трагови, деспот Стефан Лазаревић добио је Голубачку тврђаву на управу од угарског краља Жигмунда. Поједине куле спољњег утврђења, како се претпоставља, биле су четвртастог облика, па су их Османлије, касније, дорађивале тј. ојачале спољне зидове како би биле отпорне на барутно оружје. Најмлађа је топовска кула. Она је до изградње ХЕ „Ђердап” била на сувом. Порастом нивоа Дунава нашла се у води. План је да се у њу донесу модели топова како би се што верније дочарали прошли векови.

– Сада нема више одлагања, све мора да буде завршено до 30. септембра 2018 – изричита је наша саговорница.

Крајем децембра када је екипа Политикиног Магазина посетила Тврђаву, упркос јакој кошави, температури у благом минусу и белим капицама снега на околним висовима, радници су вредно радили у комплексу кула. Признају да им је највише помогло када је отворен нови саобраћајни тунел и измештен саобраћај са градилишта.

Oд априла посетиоцима ће бити омогућен улазак у четири од девет кула

На старој магистрали, у самом здању тврђаве, на своду су још увек видљиви трагови високих камиона који су туда пролазили осам деценија, а сада сада ужурбано пролазе тесари, зидари, лимари... Како се присећају, камионџије су данима од отварања обилазнице (нешто дужа од 700 метара) и новог тунела од 152 метра трубиле у знак одобравања. Искра Максимовић додаје да се две године радило само на томе .

– Контролисаним експлозијама пробијано је залеђе од чврстих стена уз све мере заштите да се не угрозе западне куле. Све је надгледао професор Рударско-геолошког факултета Љуба Трајковић – истиче она.

Мајстори користе старе технике – шпицовање камена (Фото Драгослав Жарковић)

Старе технике

Пољаци не заборављају свог јунака
Велик број посетилаца стиже из Чешке и Пољске. Пољаци имају и национални мотив. У једној од најчувенијих битака за Голубачку тврђаву, према предању, у бици између Угара и Турака на овом месту је погинуо њихов јунак Завиша Црни по коме је име добио један род пољске војске. Он у пољској историји заузима место попут српског Милоша Обилића. Не зна се где је гроб овог јунака, па постоји идеја да се у кули број осам део поставке посвети овом средњовековном витеза.

Према речима Предрага Јошићa, архитекте из „Сафежа”, и Срђана Радовића, менаџера инфраструктурних компоненти из Аустријске развојне агенције (АДА), све технике које се примењују су традиционалне. – Нема много разлике у начину градње, камен се ручно обрађује и све се ради у складу са пројектном документацијом и под надзором стручњака Завода за заштиту споменика културе, напомињу њих двојица.

Међу првим посетиоцима, претходних 12 месеци, једна трећина, око 20.000 – били су странци. Највише их је из Румуније, следе Французи, Пољаци, Чеси, Израелци који година уназад долазе на Сребрно језеро, Кинези... Очекивања су да ће по отварању четири куле број посетилаца порасти за 30 процената. Предстоји зато превођење туристичких флајера на друге језике, у плану је заједнички наступ са туристичким организацијама Голупца, Кладова, ТП Лепенски вир, Националним парком „Ђердап” на сајмовима туризма. Директорка Максимовић истиче изузетну сарадњу са Националним парком Ђердап чији су практично део. – По положају ми смо на самим вратима Ђердапа. Када дођу странци питају где је „ајрон гејт”, односно „гвоздена капија“. Они верују да је то једно место, не знајући да је то део тока Дунава кроз клисуру, зато нам је и обавеза да као први на тој рути будемо добри домаћини и пружимо све потребне информације, омогућимо и упутимо их да виде што више садржаја – истиче наша саговорница.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Ј акшић
Необично је да помињемо пољског витеза Црног Завишу,а не помињемо најзначајније војничко српско име шеснаестопг века, Дмитра Јакшића,који је у двобоју ,заступајући мађарског краља,погубио турског заповедника тврђаве Голубац.Браћа Јакшићи:Дмитар ,Богдан,Стеван,Марко и Петар,из Средске са Косова,повлачили су се уз борбу са Туцима,преко Косова поља,Ибарског Колашина,Старог Влаха,Јагодине и Београда, који су бранили у залог мађарског краља и добили на управу девет градова ,и ,посебно у власништво, град Нађлак на реци Моришу.У селу Мунара подигли су манастир Бездин,уз подршку породице Петра Поповића Текелије,који је отишао у Русију и постао фелдмаршал у борбама за освајање Северног Кавказа.Иначе.Дмитрова братаница Ана удала се за кнеза Василија Глинског,а њена кћи Јелена за Кнеза Василија Московског,из којег брака се родио цар Иван 4.Грозни,иначе први руски цар(1547.)/1530-1584/..Све то наравно треба да садржи и поставка о витезовима-надам се.!Види:Душан Поповић,"Срби у Војводини".
Nikola Radosavljević
Samo hoću reći, vizitorski centar. Imamo svoju reč za to i to je i na slici. Samo me je bolo u oči. Ostatak članka mi je dobar i tema odlična.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.