Хан: Следеће ширење ЕУ 2025. „спроводљиво"

БЕЧ – Европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан сматра да је следеће ширење ЕУ до 2025. „спроводиво”, али и порочује да Унија сигурно неће примити земљу која има било каква отворена питања са суседима, уз оцену да „Србија мора да реши ситуацију око Косова”.

„Србија и Црна Гора су у овом тренутку најдаље одмакле од свих земаља кандидата”, објаснио је он у интервјуу аустријској агенцији АПА, додајући да се данас не може рећи са сигурношћу да ли ће стварно тада бити први, али да пуно говори у корист тога.

Рекао је да он није измислио датум 2025. као циљ.

„Предност је да конкретни циљ може подстаћи нову динамику. То је индикативан датум који је могуће остварити ако сви учесници дају „гас”, објаснио је Хан.

 Најавио је да ће Европска комисија 6. фебруара представити своју нову стратегију ширења, те да непосредно после тога планира да посети Србију и Црну Гору.

Хан полази од тога да ће обе земље до краја председавања Бугарске ЕУ, у јуну, отворити даља поглавља у приступним преговорима.

Стратегија, како истиче, треба да подвуче шта кандидати морају још испунити до жељеног датума.

„Ако неко жели да приступи 2025.онда морамо са преговорима завршити 2023.. Годину дана треба за ратификацију споразума ЕУ”, указао је европски комесар из Аустрије.

Међу задатке које кандидати морају обавити Хан убраја пре свега примену владавине права, а као други услов навео је да ЕУ сигурно неће примити једну земљу која са суседима има било каква отворена питања.

„Конфликти око граница као што имају две чланице Словенија и Хрватска убудуће у Унији не смеју постојати. Наравно Србија мора ситуацију око Косова да реши. Постоје и даље отворена питања између Србије и Хрватске, Црне Горе и Косова, Албаније и Грчке”, указао је Хан.

Њему је, како истиче, важно да кандидати „живе европске вредности”, додајући да су поједине балканске земље за време мигрантске кризе 2015. показале значајну солидарност.

„Европа се не може редуковати на банкомат”, подвукао је Хан додајући да од њега иницирана регионална економска заједница западног Балкана не представља „никакав маневар за скретање пажње са приступне перспективе, већ битан аспект будућег заједничког трзишта ЕУ.

Убиство Оливера Ивановић, према његовим речима, показује крхкост региона.

„Надам се да ће то водити ка одрживом позиву за буђење, да одговорни виде колико је и даље фрагилна ситуација”, рекао је он додајући да ЕУ због тога не сме одбијати земље Западног Балкана.

„Видели смо током 90-тих како избеглички талас може изазвати конфликт у региону. Одлазак младих услед недостатка економске перспективе не може бити циљ Европе”, сматра Хан.

Од Самита о Западном Балкану, који је заказан 17.маја у Софији, Хан очекује да европска перспектива земаља региона, заједно са захтевима ЕУ, буду потврђени.

Указује и да ЕУ мора да спроведе кампању информисања, јер, како истиче, не постоји права еуфорија међу грађанима везано за проширење.

И Аустрија, како каже, могла би током председавања ЕУ у другој половини ове године предузети мере јер на Балкану има „име и прхваћена је”.

Што се Турске тиче, Хан је најавио критички извештај о напретку за април, ако се не буде нешто значајно променило наредних недеља.

„Не желимо затварати врата јер тамо живе милиони људи који очекују подршку Европе”, додао је он.

Указао је да је у више наврата затражио да се размишља о алтернативама приступању Турске, али је велика већина чланица за наставак актуелне ситуације.

„Видеће се да ли ће француски председник Емануел Макрон са својим критичким размишљањима у вези Турске подстаћи нову динамику”, рекао је он додајући да се залаже за прагматичан приступ.

Хан, који се данас у Бечу састаје са председником Аустрије Александером ван дер Беленом, потврдио је извештаје према којима турски председник Реџеп Тајип Ердоган и политичари ЕУ планирају да траже могућности за приближавање одржавањем скоријег састанка.

„Постоје размишљања, али нема одређени датум”, казао је он. (Танјуг)