Грци траже референдум око назива Македонија
Од нашег дописника
Атина – Грчка је на ногама, нација неспремна да назив своје северне области Македонија, али, како кажу, и наслеђе Александра Македонског, дели са суседним Скопљем. Хиљаде људи током викенда у протестном маршу у Солуну и другим грчким градовима, али и у дијаспори, све јасније захтева (чак 61 одсто грађана) да се о већ 25 година спорном питању новог назива БЈРМ одлучује на референдуму.
Противника компромиса је много, према анкетама 68 одсто нације. Међу њима су и коалициони партнер у влади: десничарска партија Анел са министром одбране Паносом Каменосом на челу, који је главни заговорник референдума. Каменос поручује да у парламенту неће подржати нити један предлог са називом Македонија.
Председник Парламента Никос Вуцис у овом тренутку тренутка одбацује могућност плебисцита. Ипак, нема гаранција да притисак неће расти, да се неће поновити слика из 1992. године, када је парола „Македонија је грчка” и схватање да је Македонија саставни део грчке историје, окупила више од милион демонстраната на улицама Солуна, практично сваког десетог Грка. Тада је намера била да се спречи да суседна БЈРМ, настала распадом Југославије, и – како је онда истицано њена намера да „узурпира назив Македонија”, била подржана на свим нивоима, друштвеним и политичким.
Данас је ситуација ипак другачија. Позиција Ципрасове владе блажа је и отворенија ка компромису.
Према анализама јавног мњења, 50 одсто нације је за наставак преговора, што не значи да се у реалном животу и расположењу Грка и Македонаца иако је стасала нова генерација, много тога изменило.
Неуједначеност изјава у Скопљу око предлога имена које је дао представника УН, опет, само потврђује да се Македонци и даље, признавали им то или не, осећају припадницима државе и народа који говори македонски и да, зарад политичких циљева, нису спремни да тргују својим идентитетом...
Неизвесно је да ли се у међувремену, некаквим другим каналима и далеко од јавности воде паралелни преговори на чему су инсистирали углавном албански медији, а које је Атина демантовала.
У овом тренутку извесно је да је после 23 године трагања за решењем, преговарач УН Метју Нимец грчкој ТВАНТ1 изјавио да ће назив Македонија остати јер је то до сада „препознало” више од 100 земаља. Атина и Скопље, како је рекао, имају све мање времена да се договоре.
Практично, остало је два месеца како се на наредном заседању НАТО-а због нерешеног спора око имена не би поновио стари сценарио са активирањем грчког вета за улазак БЈРМ у Атлански савез.
Мада, у једном тренутку све може да се окрене и против Грчке, и да њени уморни и нестрпљиви европски партнери у НАТО-у, једноставно захтевају интеграцију БЈРМ у савез без претходног решавања спора са Атином.
Атина је после састанка у Њујорку уздржана али „спремна да трага за решавањем спора” док је, према општем утиску, премијер Ципрас очигледно нервозан. Последња испитивања јавног мњења не показују побољшање позиција Сиризе, која за Новом демократијом заостаје 10,5 процената.
Ципрас покушава да сачува спокојство у народу, обезбеди националну консензус али, по оцени медија, у паници прави погрешен корак и жури да прво саслуша мишљење грчке цркве, и архиепископа Јеронимуса информише о току преговора о „македонском питању”, прескачући политичке партије. Опозиција му то жестоко замера уз коментаре да је изненадна снисходљивост једног левичарског лидера и атеисте према цркви, само доказ да је Ципрас озбиљно забринут и свестан да погрешна одлука може да има огромну политичку цену.
У сваком случају, црква која не мења свој став о „грчкости” Македоније и сматрајући себе чуваром националног идентитета истиче да озбиљност ситуације налаже да се избегну било какви протести и маршеви јер је „време за национални консензус, консолидацију и јединство” – како је рекао архиепископ Јеронимус.
Премијер Ципрас забринут могућим нарастањем таласа протеста отворено се супротставља, како је рекао, „националним заблудама јер се национални интереси не бране узвицима и фолклором, већ миром, радом на компромису и јединством у земљи”.
Постоји доза оптимизма да премијер Ципрас заиста може да постигне компромис и грчку спољну политику реши баласта спора који је оптерећује већ 25 година. Пут му је, подсећа се, својевремено рашчистила конзервативна Нова демократија. Она је у време док је била на власти од 2004. до 2009. пристала да БЈРМ (Бивша Југословенска Република Македонија), која је под тим привременим именом деведесетих примљена у УН, користи назив Македонија, али под условом да му се дода одредница, рецимо, Северна Македонија.
„Балкан је нестабилно подручје које је прошло кроз много тога и зато је од посебне важности успоставити стабилност како би цео регион ушао у историјску фазу раста, сарадње и солидарност”, подсетио је портпарол грчке владе Димитрис Цанакопулос у изјави радио-станици 24,7.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


