​Пуцањ у Србију

Фијук шест метака, којима је с леђа у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, није одјекнуо само у Београду. Хици испаљени из пиштоља с пригушивачем чули су се широм Балкана, али и у Бриселу, Вашингтону и Москви. Првобитни шок који је изазвало ово злочиначко убиство, током прошлог уторка, прерастао је у забринутост и отворио питање – да ли је то почетак краја варљивог мира на Косову и Метохији. Сви још добро памте како су Срби прошли у погрому 2004. године.

Александар Вучић, који је овог викенда дошао у јужну покрајину да охрабри Србе, истог дана јасно је поручио да је за нашу државу убиство Ивановића терористички акт и да ће уколико Приштина и међународна заједница не пронађу убице, то учинити државни органи Србије.

Реаговао је и бугарски премијер, чија земља председава ЕУ. „Видели сте шта се догодило, довољан је један метак и да се ситуација на Балкану драматично промени”, упозорио је Бојко Борисов у Европском парламенту. Ко год да је наредио политичку ликвидацију једног од виђенијих српских политичара на Косову и Метохији није мислио добро ни Србима, али ни Албанцима.

 

Очито да лидера Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда” нису могли живог да отерају са Косова. О каквом човеку и политичару је реч, који је три и по године због политички монтираног процеса тужиоца Еулекса одлежао у притвору, најкраће је сажео владика Теодосије у говору после опела на београдском Новом гробљу: „Слушали су га сви са пажњом и странци и Срби, а неретко и многи Албанци. За њега је Косово и Метохија било више од територије и политике. Речи Оливера Ивановића су имале тежину јер су биле речи искреног човека.”

Иако су се власт и опозиција разишле у првим оценама разлога и мотива овог политичког атентата, првог после убиства Зорана Ђинђића 2003, смогли су снаге да заједно достојанствено испрате лидера СДП-а на вечни починак у Алеју заслужних грађана. А он је то заслужио јер, како је поручио патријарх Иринеј – пуцањ у Оливера Ивановића је пуцањ у Србе и Србију.

Брисел је поздравио телефонски договор Александра Вучића и Хашима Тачија да се упркос свему дијалог Београда и Приштине настави. Али оно што забрињава јесте одбијање косовског председника владе Рамуша Харадинаја да се у истрагу укључи и Београд. Приштина као да тиме шаље поруку да заправо нема искрену намеру да открије налогодавце и убице Ивановића иако декларативно поручује да ће позвати у помоћ амерички Еф-Би-Ај.

Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун сматра да би информације о томе ко стоји иза овог терористичког акта требало потражити у Вашингтону, али и од председника косовског парламента Кадрија Веселија и бившег шефа ШИК-а, Тачијеве тајне полиције, којег је и Вучић означио као главног „господара Косова”. Да ли је пука случајност што је Стејт департмент, само неколико дана пре Ивановићевог убиства на свом сајту упозорио Американце да избегавају Косовску Митровицу, Зубин Поток и Звечан због могућег насиља и немира?

Ивановићево убиство бацило је у други план све догађаје у прошлој седмици.

После паузе од 31 године, у Београд је дошао јапански премијер. Колико је ова готово историјска посета важна говори чињеница да је Шинзо Абе на петодневној турнеји по Европи уврстио и Србију, једину државу која још није члан ЕУ.

Вучић је високом госту из Јапана, у чијој је делегацији било представника 16 великих компанија, поручио да је Србија најбоље место за инвестирање у овом делу Европе, где могу да остваре најбољи профит. А да су, поред политичких, и економски односи између две земље у успону, показује и чињеница да у Србији веома успешно већ раде јапанске фабрике „Јапан тобако”, „Панасоник” и „Јазаки”. А фирме из ове земље ангажоване су и на преради отпада у Винчи, али и у Обреновцу на одсумпоравању у ТЕНТ-у.

Ивица Дачић је као шеф српске дипломатије био у првој дводневној посети Црној Гори, где је рекао да немамо ближе народе једни другима. Он је Србима поручио да ће Београд бринути о њиховим правима, али да они не би требало да преиспитују црногорску државност „нити да се баве завршеним питањима, каква су независност или чланство у НАТО”.

Председница скупштине Маја Гојковић је расписала локалне изборе у Београду, Аранђеловцу и Бору за 4. март. Случајно или не, било је то трећег понедељка у јануару, дану који се сматра најдепресивнијим у години. То није сметало напредњацима да лансирају изборну листу „Александар Вучић – Зато што волимо Београд”, у чијим се првим редовима налазе угледни лекари, декани факултета, уметници и спортисти.

Да ли су градски избори завршени и пре него што су почели? Сва истраживања показују да ова листа може да добаци до 40 одсто гласова. Да би опозиција расута у више колона победила, треба да освоји више, али под условом да Дачићева и Палмина листа остану испод цензуса. Што је ипак мало вероватно.

Подршком Шутановцу за градоначелника, Борис Тадић је практично најавио повратак у Демократску странку. Лидер СДС-а  је то објаснио тиме да је „ово тај други филм”, алудирајући на свој одлазак из ДС-а, када је у изборној ноћи 2012, пошто је изгубио од Томислава Николића, поручио: „Видимо се у неком другом филму.”

Драган Ђилас најављује своју листу за сутра. Бивши градоначелник каже да ће на њој бити људи иза којих стоје јасна дела. Шта ће бити Ђиласов одговор на Вучићев „дрим-тим”, у којем су Зоран Радојичић, Аја Јунг, Сима Аврамовић, Милан Гуровић... Таблоиди су открили да Ђилас врбује режисера Срђана Драгојевића, који га је раније прозвао да је тајкун, хомофоб и културофоб. Београдски избори очито спајају многе случајне партнере попут Бошка Обрадовића (Двери) и Саше Радуловића (ДЈБ). Зар није чудно што Бојан Пајтић, који пружа подршку Ђиласу, успут поручује: „Не допада вам се Ђилас? Ни мени. Да ли најбоље стоји од свих кандидата? Да.”