Форензички интервју за децу жртве насиља
Прво основно јавно тужилаштво у Београду једно је од малобројних у Србији које у предметима насиља у породици користи форензички интервју – посебан начин испитивања малолетника који су били жртве насиља. Испитивање деце обавља се ван суднице, у просторијама прилагођеним узрасту детета, а питања му поставља психолог који је преко „бубице” у директном контакту са тужиоцем и осталим учесницима у поступку.
– Након што поступајући тужилац на основу Законика о кривичном поступку, донесе решење о посебно осетљивом сведоку, контактира се Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду како би се у њиховим просторијама заказао интервју. Присуствују му пуномоћник оштећеног, психолог које је претходно вештачио дете, бранилац окривљеног, законски заступник малолетника, поступајући тужилац и психолог центра.
Оштећеном питања поставља психолог који је посебно обучен за ову врсту испитивања и то у просторији која је адаптирана за боравак деце, а цео разговор снима се оптички и тонски. Психолог са микрофоном, који дете не види, прима информације од учесника у поступку који се налазе у другој просторији и тонски и оптички прате разговор преко екрана рачунара. Питања се постављају тако да психолог чује, али не и дете, гласове поступајућег тужиоца и осталих учесника поступка кроз „бубицу” – објашњавају за „Политику” у Првом основном тужилаштву.
По обављеном разговору, психолог доставља тужиоцу компакт-диск са снимљеним разговором на основу којег се касније, у просторијама тужилаштва, сачињава транскрипт. Записник који потписују учесници у поступку, у последњем пасусу садржи напомену да је сачињени транскрипт његов саставни део.
– На овај начин се деци и малолетницима омогућава да избегну сведочење у просторијама суда и тужилаштва, као и да им учешће у кривичном поступку буде максимално олакшано. Циљ је да се дете заштити од секундарне виктимизације, да се повећа његова способност да спремније и квалитетније да исказ, али и да се повећа поверење детета и родитеља у судски поступак – наводе у тужилаштву.
У оквиру Одељења за борбу против насиља у породици организују се састанци групе за координацију којима председава заменик тужиоца задужен за општину за коју је формирана подгрупа, а којима обавезно присуствују надлежни полицијски службеник и психолог надлежног центра за социјални рад.
– Како би се жртви насиља пружила свеобухватна подршка, на састанке се позивају и лекар, психолог, психијатар, представник васпитне установе, директор школе и педагози. Било је случајева да састанку присуствују сви чланови породице као и психолог школе коју похађа дете које је евентуално жртва психичког насиља. На састанцима се дискутује о свим пријављеним случајевима насиља без обзира на то да ли је реч о кривичним пријавама и интервенцијама надлежне полицијске станице или извештајима Градског центра за социјални рад. У зависности од процене степена ризика од насиља или његових рецидива, присутни на састанцима групе за координацију израђују индивидуалне планове заштите и подршке жртви. Планови се припајају списима предмета и прати се њихова примена – објашњавају у тужилаштву.
Уколико жртва није дошла на састанак, позива се телефоном и са њом се обавља разговор о евентуалном понављању насиља или другог облика узнемиравања, имајући у виду променљивост параметара за процену ризика. Садржина разговора, наводе у тужилаштву, уноси се у записник, а истовремено се одређују и радње и мере које предузима полиција, социјални радници и тужиоци како би се жртва оснажила и била јој пружена сва неопходна помоћ.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
