Нацрт Устава корак уназад

– Радни текст измена Устава предвиђа одредбу по којој врховни јавни тужилац (садашњи републички јавни тужилац), односно особа која је политички одговорна јер за свој рад одговара скупштини, може сваког заменика тужиоца да премести и упути у било које тужилаштво и то против његове воље. То значи да свако ко није по вољи врховном тужиоцу, може да буде премештен и у најудаљеније тужилаштво и то у тужилаштво нижег ранга. Овом одредбом се, на неки начин, укида систем напредовања и дерогира читав систем избора – наводи Илић.

У Удружењу тужилаца спорним оцењују и решење да заменик јавног тужиоца мора да поступи по сваком упутству јавног тужиоца, чак и када је оно неразумљиво или незаконито. Објашњавају да чак и војсци која има најстрожу хијерархију, потчињени под одређеним условима могу да одбију наређење претпостављеног. Штавише, наводе у Удружењу, међународни стандарди препознају приговор савести, а ми не познајемо ниједну врсту приговора.

У образложењу појединачних предложених решења измена Устава које је јуче Министарство правде објавило на сајту, наводи се да четири заменика јавних тужилаца бирају јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, пет „истакнутих правника” бира Народна скупштина, а у чланству су и врховни јавни тужилац Србије и министар правде, док је представник скупштине, који је сада члан Државног већа тужилаца, изостао из предложеног састава. У образложењу овог решења наводи се да тужилачки савет као чланове треба да има тужиоце из тужилаштава свих нивоа, али и друге актере попут адвоката или представника академске заједнице.

И Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, многа предложена решења сматра проблематичним тим пре што неких која су била добра у садашњем Уставу – више нема.

– Рецимо, нема одредбе садашњег Устава која каже да је сваки утицај на судију у обављању судијске функције забрањен. Такође, нема одредбе да су судске одлуке обавезне за све и да не могу да буду предмет вансудске контроле, као ни одредбе да судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и да само уз своју сагласност може да буде премештен. Проблематично је овлашћење министра правде, као представника извршне власти, да директно покреће поступак за дисциплинску одговорност и разрешење судије – наводи председница струковног удружења судија.

Она као проблем види и решење што ће се избор за првостепене судове обављати преко Правосудне академије која нема никакве гаранције независности. Власт, према њеном мишљењу, и сада на академију има формалан и неформалан утицај.

– Предложеним изменама, Високом савету судства је осакаћена надлежност и чланство је измењено у толикој мери да то нема никакве везе са сврхом због које то тело постоји. Савет треба да штити независност судија и судова и представља судије, а не судове како је наведено у предложеним изменама. Достигнути ниво независности овог тела је смањен тако што је са садашњих шест чланова из редова судија у овом телу које има укупно 11 чланова, број судија смањен на пет. Подсећа да је раније председник ВСС био и председник Врховног касационог суда. Сада, председник ВСС неће бити чак ни судија, а њега ће бирати чланови Савета који нису судије, већ оних пет чланова које је изабрала Народна скупштина. Он ће сада имати и такорећи златан глас. То значи да, када је реч о најспорнијим питањима, и када би били подељени гласови на пет-пет, он би имао два гласа – упозорава Бољевић.

У образложењу решења који предвиђа нови састав ВСС, како је објављено на сајту Министарства правде, наводи се да Венецијанска комисија сматра да ће баланс између броја судија и несудијских чланова, као и састав Савета чији се председник бира из редова несудијских чланова, осигурати бољу равнотежу између аутономије и независности правосуђа, са једне стране и одговорности правосуђа са друге стране.