Јевтићима опет козе на броју
Читав тим „Политикиних” читалаца за непуних недељу дана окупио се и послао помоћ сиромашној косовскометохијској породици са двоје деце, којој је вук заклао четири козе, чије им је млеко било готово једини извор хране.
Помоћ радно неспособном Чаславу Јевтићу послало је седморо наших читалаца. Први се јавио Милан Ст. Тошић, пензионисани професор Пољопривредног факултета у Београду. После текста о неприлици у којој се нашла породица из села Рајновце код Косовске Каменице одмах је Јевтићима уплатио 12.000 динара за куповину расне алпске козе, коју је четворогодишња и најмлађа чланица породице по себи одмиља назвала Вера.
Професоров пример наредних дана следило је још шесторо наших верних читалаца, од којих је петоро уплатило исто, по 12.000 динара, а један је издвојио 5.000. динара.
Тим добротвора који се окупио око „Политикиних” текстова чине углавном пензионери: Милан Ст. Тошић, Слава Рамадановић, Небојша Бојовић, Иван Радусиновић, Јован Васовић, Милан Р. Петровић и Миломир Костић.
– Вама верујем и читам вас годинама. Одговара ми да овако директно помогнем некоме са Косова и Метохије, а не путем неких хуманитарних организација, јер онда нисам сигуран који проценат уплаћеног новца одлази у руке оних којима је помоћ потребна. Ако покренете још неку сличну причу о житељима Космета, радо ћу се одазвати и уплатити им новац – истакао је грађевински инжењер Миломир Костић из Београда, док је његову тврдњу да је сигурнији ако директно немоћнима уплати новац поновио и Иван Радусиновић, шпедитер из Раковице. Стоматолог из Ужица Милан Р. Петровић каже да је после читања текста у „Политици” осетио обавезу да помогне сународнике са КиМ, док истраживач Јован Васовић истиче да му је овакав вид помоћи већ прешао у навику и додаје да је тако научио од деде и тај обичај пренео на своје наследнике.
Захваљујући овим хуманим људима који су се самоиницијативно јавили да ублаже муку описану у чланку Биљане Радомировић, „Политикиног” дописника са Космета, стара штала породице Јевтић јуче је поново била испуњена мекетањем четири расне и уз то још и бремените козе.
– Веру сам лако пронашао у комшијском селу, а за остале три козе сам мало пешачио нашим лепим Косметом док их нисам пронашао код домаћина у околини Гњилана. Остало ми је још 29.000 динара, замолићу дародавце да ми дозволе да за тај новац купим сено да прехраним ново стадо, јер ливаде нисмо косили због инфаркта који ме задесио усред сакупљања летине – објаснио је пресрећни Часлав и додао да су и осталим алпинкама дали имена Сара, Јела и Браниславка, која је названа према дародавчевој супрузи.
Похвалио се болешљиви домаћин и да већ у фебруару очекују прве јариће, као и да Јела још даје довољно млека да утоли жеђ млађе ћеркице која га, кад има, пије и по два литра дневно.
– Биће га ускоро и толико, од априла, када јарићи крену на испашу. Деца су пресрећна, право из школе трче у шталу. Навикле су на козе, са њима одрасле, па су биле неутешне када их је вук сатро. Презадовољни смо. Хвала и „Политици” и дародавцима. Захваљујући добрим људима некако успевамо да се изборимо за голи живот – истиче домаћин петочлане породице која живи од 17.000 динара месечног прихода.
Подсетимо, текстови Биљане Радомировић и пре две године покренули су хумане грађане захваљујући чијим је прилозима Јевтићима изграђена нова кућа. Уместо трошне кровињаре оштећене земљотресима и подупрте дирецима да им се не сручи на главу. Сада је све на свом месту, каже Часлав. Кад би имао трактор и коначно добио држављанство за жену Албанку, чини му се да никада више боре на челу не би набирао.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
