ММФ: Свет убрзава, Србија да појача

Према речима Милојка Арсића, професора Економског факултета, то је највећа стопа раста од почетка светске економске кризе и говори да се светска привреда опоравља.

– За нас то значи да су међународне околности повољне и добре, али и да не могу бити изговор за наше резултате – каже Арсић.

Он додаје да ММФ, када је о земљама у развоју реч, у својим прогнозама не иде много у детаље и да ће наш привредни раст ове године бити већи него што то фонд очекује. Арсић за ову годину очекује раст од око четири одсто. Он додаје да би Србија, ипак, требало да се пореди са земљама региона, а не са светом.

– Прошле године је раст у нашем окружењу био нешто већи од четири одсто, за ову годину се очекује успоравање привредних активности у региону. То значи да ће наша стопа раста бити негде на нивоу регионалне, али првенствено захваљујући једнократном опоравку пољопривреде. Кад би се тај привремени ефекат искључио онда би тренд нашег раста био око 3,2 одсто – каже Арсић.

Чак и кад би се у прошлој години привремени фактори, као што су енергетика и пољопривреда искључили, наш раст би 2017. године износио свега 2,8 одсто. То је и даље далеко испод регионалног просека, који је у 2017. износио 4,5 одсто. Упркос макроекономској стабилизацији, која се огледа у ниској инфлацији, стабилном курсу и суфициту у буџету, наш раст је и даље међу најнижима у региону. У последњих пет, шест година привредна активност у Србији порасла је за нешто више од пет одсто, док су привреде земаља централне и источне Европе истовремено порасле више од 15 одсто, а Румунија је, на пример, имала раст од чак 25 одсто.

Милојко Арсић објашњава да је наш раст низак, јер је укупан удео инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) мали, а улагања су ниска, јер је привредни амбијент неповољан.

Славиша Тасић, професор на Универзитету „Мери”, са друге стране сматра да је очекивани раст од 3,5 одсто за Србију у 2018. години – оптимистичан.

– Стопа раста светске привреде је значајна, јер Кина расте релативно брзо, а и амерички раст се убрзава. То су две највеће економије, које чине скоро 40 одсто светског бруто домаћег производа. Оно што је, такође, добра ствар је да се европска економија, такође, опоравила – каже Тасић.

Економија САД ће, према најновијим проценама ММФ-а, порасти 2,7 одсто у 2018, што је више у односу на пројектовани раст од 2,3 одсто из октобра. Након тога, фонд за 2019. годину очекује успоравање раста на 2,5 одсто.

ММФ је, такође, подигао процене привредног раста еврозоне. Тако се током ове године очекује да ће раст европске привреде достићи 2,2 одсто, након тога у 2019. години следи успоравање – на два одсто.

Разлог томе је „снажнији замајац у домаћој тражњи и већа спољна тражња”, наводи се у извештају.

Фонд је подигао и процену раста БДП-а Јапана на 1,2 одсто у овој и 0,9 одсто у наредној години, док је пројекцију за Британију задржао на 1,5 одсто у 2018. години.

За тржишта у развоју остављена је иста процена, уз очекивани раст кинеске економије од 6,6 одсто у овој и 6,4 одсто у наредној години.