Крађа струје тешка 8,5 милиона евра
У Србији је у прошлој години украдено струје у вредности од 1.026.023.535 динара (око 8,5 милиона евра), од чега се 65 одсто укупног износа односи на домаћинства. Прерачунато, домаћинства су Електропривреду Србију, по том основу оштетили за 658.563.186 динара, док је осталим крадљивцима фактурисано 367.460.349 динара.
У овом јавном предузећу кажу да су током 2017. године открили 6.762 случаја неовлашћеног трошења струје од чега су домаћинства 6.091, а остали 671. Због чињенице да се ради о кривичном делу, јер крађа струје то јесте, ЕПС нема право да објављује имена крадљиваца, али у сарадњи са полицијом интензивно ради на откривању починилаца. ЕПС је због свега затражио и оштрије казне, јер је утврђено да на размере крађе утиче и одлагање кривичног гоњења, судски поступци који неретко трају и по неколико година, као и блага казнена политика правосуђа, која се најчешће завршава ослобађајућом, или условном казном. Посебно се, кажу у овом јавном предузећу, траже оштрије казне за запослене у ЕПС-у који учествују у крађи струје, али се истовремено тражи и да се напади на раднике на терену третирају као кривична дела и да им се омогући заштита као службеним лицима. Један од приоритета у пословању ЕПС-а и ове године је управо смањење крађе електричне енергије.
Последњих година 300 крадљиваца завршило је у затвору и на тај начин платило покрадену струју мада већина њих прође с благим казнама
Појачане активности и план мера, које се интензивно примењују у целој Србије, дају резултате. Анализира се потрошња струје код свих потрошача да би се открила потенцијална места неовлашћеног коришћења. Раде се опсежне контроле мерних места на којима постоји сумња за евентуалне злоупотребе. Као мере за спречавање и превенцију крађе електричне енергије измештају се места мерења.
Тиме се истовремено олакшава приступ бројилима за контролу, али и за оне који очитавају потрошњу струје. Унапређује се опрема да би се лакше одредила микролокација губитака на мрежи чиме се лакше открива и елиминише неовлашћена потрошња.
Акције на откривању крађе електричне енергије и неовлашћеног прикључивања на мрежу спроводе се 24 часа дневно, 365 дана у години. Против свих особа која краду струју подносе се кривичне пријаве, потрошачи се искључују са мреже и праве рачуни по записнику о неовлашћеној потрошњи. ЕПС је упркос свему овоме успео лане да повећа наплату струје.
Пре свега, захваљујући већој дисциплини домаћинстава и привреде у плаћању, посебно фирми из јавног сектора на комерцијалном снабдевању. Поред тога ЕПС ради наплате потраживања редовно спроводи поступке за принудну наплату. У последњих неколико година 300 крадљиваца завршило је у затвору и на тај начин платило покрадену струју мада већина њих прође с благим казнама радећи најчешће у јавном интересу или се баве друштвено корисним радом. Казна за крађу струје је од једне до три године затвора, а један од услова да се казна смањи је да се плати украдена струја. Штета нанета неовлашћеном потрошњом обрачунава се на посебан начин, тако да је погрешно мислити да овакво понашање оних који краду струју може да прође без последица и да се неизмерена, а преузета електрична енергија неће наплатити. ЕПС овај проблем може да реши заменом старих бројила новим – паметним, односно увођењем савременог система за даљинско очитавање и управљање потрошњом. Пројекат треба да буде реализован фазно.
На овај начин били би праћени токови струје кроз дистрибутивни систем, од уласка до изласка. Смањени би били трошкови и време потребно за очитавање, искључење и укључење купаца електричне енергије и комерцијални губици. Међутим, због спорног тендера за замену старих бројила, новим – паметним цео посао стоји на суду већ неколико година.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
