После једног прања „м” постаје „с”
Увозна гардероба која се продаје на тржишту Србије све је лошијег квалитета, посебно она која се нуди на сезонским снижењима која су у току, а често је не прати исправна произвођачка декларација о саставу материјала.
Полиестер је практично потпуно заменио памук, а купац више нема никакву шансу да препозна сировински састав робе. Због уштеде у производњи произвођачи, последњих година, прескачу неколико технолошких процеса обраде материјала, што укупну производњу појефтињује за 30 одсто. Резултат тога је оно што смо махом сви искусили – гардероба се после неколико прања превише „скупља” (за читав број) и боја брзо бледи. Овако стање на тржишту гардеробе оцењује Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа и директор текстилне фирме „Модус”.
– После једног прања величина „м” постаје „с”. Иза тога се крије енормно богаћење произвођача на великим количинама робе. Ако, пре производње, тканину машински не дорадите на такозвано скупљање, имаћете 15 одсто више материјала. Али, тада ће се гардероба од памука скупити много више од два до четири одсто колико је предвиђено – објашњава наш саговорник, додајући и да се често ни боја не дорађује на постојаност јер је то скуп процес.
О овоме о чему Кнежевић говори сведочи делом и писмо читатељке која се обратила нашој редакцији за савет. Каже да је недавно на снижењу купила мушку мајицу турског произвођача где се, на оригиналној декларацији, наводи да је сировински састав – 100 одсто памук.
– Код куће сам прочитала декларацију прихефтану уз турску, нашег контролора, где пише, сасвим супротно, да је сировински састав 75 одсто полиестер и 25 одсто вискоза. Шта сада? Коме веровати – мајица је од дебљег материјала па је тешко проценити квалитет и састав – пита наша читатељка.
Кнежевић одговара да купац никако не може да одгонетне композицију материјала нити да ли је декларација лажирана.
Свака лабораторија, наравно, једноставним методама долази до тачног састава. Суштина је у томе да је немогуће потпуно исконтролисати милионе комада који стижу на тржиште.
– Произвођач практично на декларацији може да напише шта год хоће. Тржишна инспекција би требало да упоређује решења о квалитету и декларисаног квалитета, али то се за 90 одсто увозне робе уопште не ради – каже наш саговорник.
За масовну потрошњу, додаје, данас се производи добро дизајнирана роба просечног квалитета материјала. Иде се на детаље, принтове, украсе, карнере, траке, да би се прикрио лош квалитет. И буџети купаца су лимитирани, али је чињеница да је та роба практично за једнократну употребу, такозвана „памперс” гардероба.
– Код нас се чисте лагери великих брендова. Све што не прође у ЕУ, не одговара њиховом стандарду и укусима, завршава на трећим тржиштима. Више нико ни не очекује да ће му мајица трајати десет година. Гардероба из секондхенд и кинеских радњи толико је јефтина да они који желе да остану конкурентни са добрим материјалима то више не могу бити – истиче Кнежевић.
Међутим, сваки увозник има обавезу да прибави сертификат о саставу и квалитету материјала коју издају овлашћене, акредитоване лабораторије. Проблем је, каже, што више ни роба већине угледних брендова не подразумева квалитет. Око 90 одсто материјала и гардеробе производи се у Кини или на Блиском истоку. Чак ни наручиоци послова из Европске уније немају надлежне људе у тим земљама који ће контролисати материјале, те не могу да гарантују квалитет. Тако се природне тканине добрим технолошким решењима замењују синтетичким. То се ради поступком такозваног „бомбардовања” предива.
– Чак и мени, који имам искуство, понекад се догоди када опипам материјал да помислим да је памук, а заправо је јефтини полиестер – каже Кнежевић. То се не ради само због цене (квалитетан „чешљани” памук није драстично скупљи од полиестера) већ и због тога што је полиестер дуготрајнији, погоднији за обраду, принтове, шивење.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
