Posle jednog pranja „m” postaje „s”
Uvozna garderoba koja se prodaje na tržištu Srbije sve je lošijeg kvaliteta, posebno ona koja se nudi na sezonskim sniženjima koja su u toku, a često je ne prati ispravna proizvođačka deklaracija o sastavu materijala.
Poliester je praktično potpuno zamenio pamuk, a kupac više nema nikakvu šansu da prepozna sirovinski sastav robe. Zbog uštede u proizvodnji proizvođači, poslednjih godina, preskaču nekoliko tehnoloških procesa obrade materijala, što ukupnu proizvodnju pojeftinjuje za 30 odsto. Rezultat toga je ono što smo mahom svi iskusili – garderoba se posle nekoliko pranja previše „skuplja” (za čitav broj) i boja brzo bledi. Ovako stanje na tržištu garderobe ocenjuje Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i direktor tekstilne firme „Modus”.
– Posle jednog pranja veličina „m” postaje „s”. Iza toga se krije enormno bogaćenje proizvođača na velikim količinama robe. Ako, pre proizvodnje, tkaninu mašinski ne doradite na takozvano skupljanje, imaćete 15 odsto više materijala. Ali, tada će se garderoba od pamuka skupiti mnogo više od dva do četiri odsto koliko je predviđeno – objašnjava naš sagovornik, dodajući i da se često ni boja ne dorađuje na postojanost jer je to skup proces.
O ovome o čemu Knežević govori svedoči delom i pismo čitateljke koja se obratila našoj redakciji za savet. Kaže da je nedavno na sniženju kupila mušku majicu turskog proizvođača gde se, na originalnoj deklaraciji, navodi da je sirovinski sastav – 100 odsto pamuk.
– Kod kuće sam pročitala deklaraciju priheftanu uz tursku, našeg kontrolora, gde piše, sasvim suprotno, da je sirovinski sastav 75 odsto poliester i 25 odsto viskoza. Šta sada? Kome verovati – majica je od debljeg materijala pa je teško proceniti kvalitet i sastav – pita naša čitateljka.
Knežević odgovara da kupac nikako ne može da odgonetne kompoziciju materijala niti da li je deklaracija lažirana.
Svaka laboratorija, naravno, jednostavnim metodama dolazi do tačnog sastava. Suština je u tome da je nemoguće potpuno iskontrolisati milione komada koji stižu na tržište.
– Proizvođač praktično na deklaraciji može da napiše šta god hoće. Tržišna inspekcija bi trebalo da upoređuje rešenja o kvalitetu i deklarisanog kvaliteta, ali to se za 90 odsto uvozne robe uopšte ne radi – kaže naš sagovornik.
Za masovnu potrošnju, dodaje, danas se proizvodi dobro dizajnirana roba prosečnog kvaliteta materijala. Ide se na detalje, printove, ukrase, karnere, trake, da bi se prikrio loš kvalitet. I budžeti kupaca su limitirani, ali je činjenica da je ta roba praktično za jednokratnu upotrebu, takozvana „pampers” garderoba.
– Kod nas se čiste lageri velikih brendova. Sve što ne prođe u EU, ne odgovara njihovom standardu i ukusima, završava na trećim tržištima. Više niko ni ne očekuje da će mu majica trajati deset godina. Garderoba iz sekondhend i kineskih radnji toliko je jeftina da oni koji žele da ostanu konkurentni sa dobrim materijalima to više ne mogu biti – ističe Knežević.
Međutim, svaki uvoznik ima obavezu da pribavi sertifikat o sastavu i kvalitetu materijala koju izdaju ovlašćene, akreditovane laboratorije. Problem je, kaže, što više ni roba većine uglednih brendova ne podrazumeva kvalitet. Oko 90 odsto materijala i garderobe proizvodi se u Kini ili na Bliskom istoku. Čak ni naručioci poslova iz Evropske unije nemaju nadležne ljude u tim zemljama koji će kontrolisati materijale, te ne mogu da garantuju kvalitet. Tako se prirodne tkanine dobrim tehnološkim rešenjima zamenjuju sintetičkim. To se radi postupkom takozvanog „bombardovanja” prediva.
– Čak i meni, koji imam iskustvo, ponekad se dogodi kada opipam materijal da pomislim da je pamuk, a zapravo je jeftini poliester – kaže Knežević. To se ne radi samo zbog cene (kvalitetan „češljani” pamuk nije drastično skuplji od poliestera) već i zbog toga što je poliester dugotrajniji, pogodniji za obradu, printove, šivenje.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
