„Српски ток” од бугарске границе

Будући „Српски ток” нема везе ни са тврдњама да ће се „Србијагас” посебно задуживати за овај посао, већ се искључиво тиче гасовода Ниш–Димитровград, за који је израђен просторни план. Део је трасе која се наставља до Софије и којом би овај енергент повезао Србију и Бугарску.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, најавио је недавно градњу „Српског тока”, истичући да је гарант Европе за тај посао 40 милиона евра и да је наша земља кренула у експропријацију земљишта, након чега ће се кренути у полагање цеви од Ниша до Велике Плане, а касније од Велике Плане до Батајнице.

Влада Србије донела је почетком прошле године Уредбу о утврђивању просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора магистралног гасовода Ниш–Димитровград, са елементима детаљне регулације.

Просторни план обухвата коридор система магистралног гасовода, укупне дужине око 109 километара и ширине око 400 метара, као и површине за надземне објекте који су саставни део гасовода и пратећу инфраструктуру.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да прича о „Српском току” може да заживи само када новац Европске уније за градњу овог гасовода стварно легне на рачун „Србијагаса” или владе. До тада су то само политикантске приче које лепо звуче, а које већ дуго слушамо.

– Чињеница је да је предвиђено повезивање гасоводних система (на основу меморандума којим би се нашој земљи обезбедио алтернативни правац снабдевања гасом, поред гасовода из Мађарске). Просторни план, који предвиђа изградњу гасовода Ниш–Димитровград, пројекат је од националног значаја, којим је утврђена неопходност побољшања енергетске ефикасности Србије. Али „Србијагас” нема пара да га сам гради – каже Вулетић.

Двосмерни гасовод би од чворишта у Дупници близу Софије улазио у Србију код Димитровграда. Повезивао би даље Пирот, Белу Паланку и Ниш, одакле би се рачвао ка Зајечару и Прахову. Његовом изградњом отклонио би се страх од евентуалних хаварија на постојећој траси преко Хоргоша, које би могле да угрозе снабдевање гасом потрошача на југу Србије.

– Интерес Бугарске је да обезбеди транспорт гаса и да од тога наплати таксе за транспорт. Интерес Србије је већи, јер би повећао енергетску безбедност, а наша земља учествовала би и у транспорту гаса за друге земље – каже Вулетић.

Да би, међутим, заживео „Српски ток”, о којем говори премијерка, потребно је да, с једне стране, новац на који се чека већ 20 година стигне, а са друге, да Бугарска добије зелено светло Америке да овим гасоводом пропусти руски гас. Јер другог гаса, хтели они да признају или не – нема, категоричан је Вулетић.

Он каже да би било добро да премијерка има неке најаве да би „Србијагас” ускоро могао да добије паре за градњу, те да зато говори о „Српском току”.

– Онај ко излази с овим најавама мора да зна да је једини гас који би могао да потече овим гасоводом руски гас. Другог нема. Тако да и овог пута све ово личи на лепе приче за политиканте – категоричан је наш саговорник.

Било како било, додаје, „Српски ток” никако не треба везивати за „Турски ток”, већ искључиво за правац Ниш–Димитровград, којим би у Србију требало да се допрема 1,8 милијарди кубика гаса. Јер, „Турски ток” је гасовод који би од Русије, по дну Црног мора, требало да допреми гас до турско-грчке границе, а потом би тај гасовод требало да пролази преко Македоније, Србије и Мађарске до Аустрије.