Председник САД и Брисел спремни за трговински рат

Европска комисија у недељу није реаговала на ове Трампове оцене. Зато је одговор званичног Брисела јуче био оштар и језгровит.

„Европска унија спремна је да реагује брзо и на одговарајући начин у случају да наш извоз буде на удару било каквих рестриктивних трговинских мера САД”, изјавио је Маргаритис Шинас, портпарол ЕУ. Шинас је истовремено Вашингтону предочио како Брисел види трговину.

„Трговина није игра у којој само једна страна добија, није то однос победника и губитника. Ми овде у Европској унији верујемо да трговина треба да буде отворена и фер, као и да истовремено треба да буде заснована на правилима”, објаснио је Шинас.

На питање како би то ЕУ могла да одговори у случају да Америка стварно уведе рестрикције извозу с ове стране Атлантика, Шинас је остао загонетан.

„Мислим да ће ме боље разумети ако не разрађујем даље ово што сам рекао”, закључио је Шинас.

У којем би се правцу могли развијати трговински односи две северне обале Атлантика, потпуно је неизвесно. Оно што се зна, јесте да је Трампова администрација прошле седмице увела прве рестрикције на увоз компоненти за соларне панеле и машине за веш. Поменуте рестрикције (20 одсто пореза на соларне компоненте и 30 одсто на машине за веш) умногоме погађају азијске, али и европске произвођаче. Наиме, европски произвођачи соларних компоненти опскрбљују два одсто тржишта САД.

У међувремену, амерички лидер је у Давосу најавио спремност САД да учествују у реформама међународног трговинског система, који, по оцени шефа Беле куће, треба да буде заснован на „фер и реципрочној трговини”. Колико је нова администрација у Вашингтону сада спремна да тај принцип примени у трговини са Европом, вероватно ће бити јасније ускоро.

Сада је ипак јасно да је Трампова критика трговинских односа са Европом изречена у Давосу потврда става који је изрекао прошлог пролећа приликом сусрета са лидерима Г-7 у Таормини, у Италији, и представницима ЕУ и НАТО-а у Бриселу.

„ЕУ је оруђе у рукама Немачке. Имамо масиван трговински дефицит с Немачком... врло лош за Америку. То ће се мењати”, објавио је амерички лидер лане у Бриселу.

На шта би Америка била спремна у трговинским односима с ЕУ да би променила неравнотежу коју наглашава шеф Беле куће?

Америка остварује знатан трговински дефицит у размени са ЕУ: у 2016. износио је 96 милијарди долара, објавио је јуче „Волстрит џорнал” податке америчког министарства трговине. У том баснословном трговинском мањку с Европом, немачки извоз у Америку надмашио је увоз с оне стране Атлантика за 69 милијарди долара. „То је 13 одсто укупног трговинског дефицита САД с остатком света”, процена је Петерсон института за међународну економију. У односу на трговину са Немачком, Америка већи дефицит бележи једино у размени са Кином (у 2016. скоро 310 милијарди долара) и Јапаном (69 милијарди долара), док је Мексико на четвртом месту, са око 63 милијарде долара.

Шта ће Европа, а посебно Немачка, сада, након изјаве Трампа у Давосу, бити спремне да предузму да би заштитиле свој извоз, такође је непознаница. Немачки бизнис и званични Берлин упозорили су претходног пролећа Вашингтон на огромне инвестиције које европска привредна локомотива пласира у САД.

Немачка канцеларка Ангела Меркел истакла је прошле седмице у Давосу да је време да Европа своју судбину узме у своје руке. Идентичну реченицу Меркелова је изговорила и прошлог пролећа, након Трампових оптужби на рачун трансатлантских односа, не само у трговини, већ и у другим доменима сарадње Запада (пре свега у НАТО-а).

После 48. Светског економског форума у Давосу Америка и Европа потврђују спремност да преобликују међусобне односе – овог пута трговинске – на можда „судбоносан” начин.