Ја сам поново задовољна жена

Специјално за ТВ ревију из Холивуда

Филм „The Tribes of Palos Verdes” био је повод за разговор на Беверли Хилсу са  чувеном глумицом Џенифер Гарнер (45),  која је славу стекла улогом  агента ЦЈЕ Синди Бристоз далеке 2001. године у телевизијској серији „Алијас”. У међувремену су се низале улоге у бројним филмовима: Електра, Дердевил, Данас 13 сутра 30, Перл Харбур, Џуно, Краљевство, Умеће лагања, Дан заљубљених, Артур, Дан одлуке, Мој живот без мене, Чуда са неба, Девет живота…

Занимљиво је да је ова глумица за последње три  године, откако се појавила прво криза, а потом и развод од глумца Бена Афлека, снимила чак четири филма. Очигледно је за њу рад најбоља терапија. Са Афлеком се упознала 2001. године на снимању  филма „Дердевил” али су почели да се забављају тек касније, када је он раскинуо веридбу са Џенифер Лопез.

Џенифер Гарнер је сада самохрана мајка троје деце, две ћерке и сина и не крије да се тешко одлучила на званични развод брака, којем је претходило раздвајање, и да је гајила наду да њен муж успети да се  изборе са „личним демовима” алкохолизмом и коцкањем. За њега каже „он је љубав мог живота, али је заједнички живот са њим немогућ”. Током десет година брака, ова глумица се максимално посветила породици и хуманитарном раду.

Занимљиво је да се многе ствари из њеног живота подударају са улогом коју игра у породичној драми „The  Tribes of Palos Verdes”  који је снимљен по истоименој књизи Џој Николсон која је објављена још 1997. године.

У филму Џенифер Гарнер игра самохрану мајку са троје деце  која се  преселила у градић  Палос Вердес у области Лос Анђелеса покушавајући да задржи на окупу породицу и да не примећује „пластичне осмехе” својих нових комшија.  Филм су режирала браћа Брендон и Емет Малој. Ево шта ми је Брендон Мелој рекао о сарадњи са овом глумицом:

– Познајући њен огроман глумачки таленат нисам могао да пропустим прилику а да главну улогу  у овом остварењу  прво не   понудим Џенифер. Јер она је приватно тип жене као што је лик који тумачи: мајка која се бори да избави једну несрећну породицу од потпуне пропасти и да у новом амбијенту покуша да врати некадашњи живот… Осетио сам да само градић као што је прелепи Палос Вердес на обали океана  може то да омогући.

На питање колико јој је било тешко да одлучи да напусти Њујорк и да се за стално са својом децом пресели у Јужну Калифорнију , Џенифер ми је  одговорила:

– Рођена сам у Тексасу и до универзитета живела сам у граду  Чарлстону, у Западној Вирџинији. После факултета сам отишла   у Њујорк  да ту почнем своју каријеру. Од детињства, док сам ишла на часове балета и имала прве сусрете са позорницом, маштала сам да  једног дана постанем глумица. И Њујорк је у то време био мој први избор. Тај град ме је муњевито  научио шта да радим да би финансијски опстала. Међутим, током моје филмске каријере пут ме је, на моје велико задовољство, често одводио у Лос Анђелес. Уживала сам да сатима шетам његовим улицама и да замишљам како да се ту   једног дана  настаним. Нисам могла да заборавим фамозни Фармерс маркет тог града јер сам ту  брзо упознала многе уметнике. Уживала сам не само у граду, његовој лепој клими већ и у новим пријатељствима која сам стекла...

На питање како су деца прихватила ову велику промену, са осмехом је  нагласила:

– Деца су пресретна да сада живимо у Калифорнији. Она су ме у ствари инспирисала да се преселимо јер се радују свему –   друштву нових пријатеља које су стекли,  спорту – у сваковрсној динамици овог града… Овде их водим у позоришта, на концерте, на спортске утакмице, у парк, а када смо код куће, уживам да им гласно читам романе. Углавном, лепо се забављамо. На крају је искрено додала:

– Не могу да избегнем да вам признам колико ми је прича филма „The Tribes of   Palos Verdes”  помогла да прихватим све што се последњих година дешавало у мом животу и да научим како да  поново  будем срећна што могу да уживам у својој деци, у    каријери о којој сам сањала   као дете, како да опет почнем да верујем у себе и  да ценим све оно што ми је у животу поклоњено… Ја сам опет задовољна жена. Тешки дани из прошлости потпуно су заборављени…