Свако пето дете расте у дому пуном дуванског дима
Суботица – Србија до сада није успела ефикасно да ограничи пушење у јавном простору, а здравље пушача и њихове околине, нарочито младе популације, почели су да угрожавају и нове помодне навике. Електронске цигарете и пушење наргила, односно шиша, које се незадрживо шири, представљају се као неопасне замене за пушење, међутим, стручњаци из суботичког завода, као и Канцеларије за превенцију употребе дувана при Институту „Батут” изнели су податке који говоре супротно.
Они су на округлом столу који је организовала др Нада Косић Бибић, начелник Центра за промоцију здравља у Заводу за јавно здравље у Суботици, а посвећеном употреби дуванског дима и младих, који је окупио осим стручњаке завода и људе из других здравствених установа, као и средњих и основних школа изнели податке колико су цигарета, али и нови облици понашања раширени међу младима. Истраживање спроведено у Суботици 2012. године показало је да 12,3 одсто дечака и 13 одсто девојчица у основношколском узрасту, а реч је о седмом и осмом разреду, свакодневно пуши. Тај проценат нагло расте у првом разреду средње школе када цигарете свакодневно користи 19,7 одсто ученика.
Анализа породичног миљеа открива да чак 60 одсто деце одраста у породицама где се пуши у становима. Ови подаци готово су истоветни са онима добијеним у истраживањима Института за јавно здравље на нивоу Србије, уз додатни показатељ да је 81,2 одсто деце слободно куповало цигарете у киосцима и продавницама, независно од својих година.
Ни они који ипак у жељи да се одрекну дуванског дима и посегну за електронском цигаретом нису потпуно безбедни. Др Биљана Килибарда из Канцеларије за превенцију употребе дувана каже да је сваки десети пушач пробао е-цигарету која се сматра „смањењем штете”. „Оно што нас брине јесте и да се на тај начин нормализује пушење”, каже Килибарда. Е-цигарете нашле су се и у законском међупростору, те се продају и оглашавају као производи опште употребе. Међутим, Европска комисија усвојила је још пре четири године директиве које регулишу количину присуства дувана у е-цигарети, и контролу састојака, а и Светска здравствена организација даје директиву како би се спречила промоција е-цигарете према непушачима и младима. Килибарда додаје да су е-цигарете још кратко међу нама, те да је потребан дужи временски период како би се сагледале све њихове потенцијалне опасности по здравље.
У исто време, у Србији се појављују наргила барови и истраживање из јула прошле године показује да је 6,8 одсто посетилаца угоститељских објеката посегнуло за популарном шишом, а 4,9 одсто њих то је учинило у претходном месецу. Иако се због тога што дим пролази кроз воду, пушење наргила посматра као нешкодљиво, реч је опасној заблуди упозорава и мр Надежда Николић, из Института „Батут”. Анализе су показале да сат времена уживања у пушењу наргила по количини штетних материја, катрана и угљен-моноксида одговара количини попушене паклице цигарета. Наргиле су опасне због сагоревања уља и дима, али и због потенцијалног ширења заразних болести јер често више особа користи исти наставак за уста. Радозналост, жеља за прихватањем у друштву, уобичајени су мотиви младих због којих посежу за цигаретом, кажу стручњаци.
Оно што забрињава јесте и то да иако 90 одсто становништва зна за штетност излагања дуванском диму, тек шест одсто њих је спремно да другом каже да угаси цигарету јер му смета. Такође свако пето дете расте у породичном дому окружено дуванским димом и стручњаци наводе да је искуство показало да су то сигурни будући пушачи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


