„Корешподенција” у Звездара театру

На одавно знану изреку да је стварност позорнице стварнија од стварности и увек мање досадна подсетио је редитељ Горчин Стојановић доносећи на сцену Звездара театра премијерно „Корешподенцију” писца Борислава Пекића у драматизацији Борислава Михајловића Михиза.

На породичном трону седи времешни Симеон Његован Лупус, апсолутни шеф београдске трговачке фирме „Симеон Његован и син”. Овај сарадник прогнаног кнеза Милоша Обреновића „командује” из емиграције у Бечу. Његов лик вешто је дочарао Бранислав Лечић, док је Славко Штимац тумачио Лупусовог сина – Симеона Његована Хаџију, свршеног студента Хајделберга, окренутог духовности и номиналног шефа очеве фирме. Супруга му је Милица Његован, рођена Ненадовић, српска ајмана, како ју је називао Лупус. Њу је тумачила Аница Добра. У овом породичном стаблу су и Симеон Његован, млади газда, Миличин и Хаџијин син. Он је главни стуб фирме, а игра га Јоаким Тасић. Јулијана Јулишка Толнај је циркуска играчица, коњокротитељка и волтижерка. Ово жилаво и ватрено чељаде тумачи Јелена Ступљанин, а у овој комедији је и Бранко Видаковић.

Представа је играна на сцени „Бата Стојковић”. Горчин Стојановић присетио се да је последњи пут у овом позоришту режирао пре 20 година, представу у којој је главну улогу играо легендарни глумац Бата Стојковић.

„Корешподенција” је, како се показало, актуелна и у данашњем времену јер се бави тиме како и на који начин сачувати породицу, уравнотежити своју слободарску природу духа и жеље за игром и маштом са оним што је крајње конкретно и реално, а то је да се преживи.