Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Су­дије тра­же повла­чење аманд­мана на Устав

Пред­ложеним решењем био би успоста­вљен патро­нат извршне вла­сти над пра­восуђем, закљу­чиле судије Апелацио­ног суда у Крагујевцу
Су­дије тра­же повла­чење аманд­мана на Устав
Пр­ви окру­гли сто о из­ме­на­ма Уста­ва у обла­сти пра­во­су­ђа би­ће одр­жан у по­не­де­љак у Кра­гу­јев­цу (Фото Б. Карталовић)

Су­ди­је Апе­ла­ци­о­ног су­да у Кра­гу­јев­цу тра­жи­ће у по­не­де­љак на јав­ној рас­пра­ви по­вла­че­ње из про­це­ду­ре рад­ног тек­ста аманд­ма­на Ми­ни­стар­ства прав­де на Устав Ср­би­је, са­зна­је „По­ли­ти­ка”. На­и­ме, пр­ва у ни­зу рас­пра­ва о тек­сту устав­них аманд­ма­на ко­ји се од­но­се на пра­во­су­ђе, за­ка­за­на је за 5. фе­бру­ар у Кра­гу­јев­цу. Због то­га је ју­че одр­жа­на сед­ни­ца свих су­ди­ја Апе­ла­ци­о­ног су­да у Кра­гу­јев­цу, ко­ји су јед­но­гла­сно до­не­ли за­кљу­чак да ће тра­жи­ти по­вла­че­ње аманд­ма­на, са­зна­је­мо од пред­сед­ни­це овог су­да Ду­брав­ке Да­мја­но­вић. 

– За­кључ­ке ће­мо из­не­ти усме­но на јав­ној рас­пра­ви. Тра­жи­ће­мо да се по­ву­ку аманд­ма­ни на Устав, јер би та­квим аманд­ма­ни­ма био ус­по­ста­вљен па­тро­нат из­вр­шне вла­сти над пра­во­су­ђем, а суд­ска власт би се пот­пу­но из­гу­би­ла као јед­на од три рав­но­прав­не гра­не вла­сти. За­кључ­ке ће­мо де­таљ­но обра­зло­жи­ти у по­не­де­љак на окру­глом сто­лу – ка­же за „По­ли­ти­ку” Да­мја­но­ви­ће­ва.

На ин­тер­нет сај­ту Апе­ла­ци­о­ног су­да у Кра­гу­јев­цу би­ће об­ја­вљен ком­пле­тан текст за­кљу­ча­ка и обра­зло­же­ња ко­је су су­ди­је ју­че усво­ји­ле. И су­диј­ски по­моћ­ни­ци кра­гу­је­вач­ке апе­ла­ци­је одр­жа­ли су са­ста­нак и до­не­ли слич­не за­кључ­ке. 

Оче­ку­је се да ће окру­глом сто­лу при­су­ство­ва­ти ве­ли­ки број су­ди­ја и су­диј­ских по­моћ­ни­ка из Кра­гу­јев­ца, као и пред­став­ни­ци Дру­штва су­ди­ја, Удру­же­ња ту­жи­ла­ца, ко­ји су у ме­ди­ји­ма већ из­не­ли кри­ти­ке на текст рад­не вер­зи­је аманд­ма­на. 

Рас­пра­ве ће би­ти одр­жа­не у ор­га­ни­за­ци­ји Ми­ни­стар­ства прав­де, ко­је је на свом сај­ту об­ја­ви­ло рас­по­ред окру­глих сто­ло­ва „у скло­пу на­став­ка кон­сул­та­тив­ног про­це­са ко­је је ми­ни­стар­ство по­кре­ну­ло у ве­зи са из­ме­на­ма Уста­ва у де­лу ко­ји се од­но­си на пра­во­су­ђе”. 

По­сле Кра­гу­јев­ца, сле­де­ћи окру­гли сто би­ће одр­жан 19. фе­бру­а­ра у Но­вом Са­ду, а на­ред­ни 26. фе­бру­а­ра у Ни­шу и на кра­ју 5. мар­та у Бе­о­гра­ду. 

Удру­же­ње су­диј­ских и ту­жи­лач­ких по­моћ­ни­ка (УСТП) ка­те­го­рич­ки се про­ти­ви уво­ђе­њу Пра­во­суд­не ака­де­ми­је у Устав, та­ко што ће пр­ви из­бор за су­ди­ју и за­ме­ни­ка ту­жи­о­ца би­ти усло­вљен обу­ком на тој ака­де­ми­ји. 

– Ти­ме се пот­пу­но уки­да по­сао су­диј­ских и ту­жи­лач­ких по­моћ­ни­ка, ко­јих има две хи­ља­де у це­лој Ср­би­ји и ко­ји ра­де по­сао су­ди­ја и ту­жи­ла­ца. То су љу­ди ко­ји но­се це­ло­куп­но пра­во­су­ђе, са ви­ше­го­ди­шњим ис­ку­ством, а са­да се оста­вља­ју на це­ди­лу, без мо­гућ­но­сти да бу­ду би­ра­ни за су­ди­је и за­ме­ни­ке ту­жи­ла­ца ако се не упи­шу на Пра­во­суд­ну ака­де­ми­ју – ка­же Је­ле­на Га­јић, пред­сед­ни­ца УСТП. 

Уко­ли­ко би ова­кви устав­ни аманд­ма­ни би­ли усво­је­ни, Га­ји­ће­ва оце­њу­је да ће нај­ве­ћи број су­диј­ских и ту­жи­лач­ких са­рад­ни­ка на­пу­сти­ти пра­во­су­ђе, јер не­ће има­ти ни­ка­кву пер­спек­ти­ву. 

– Ва­жно ми је да гра­ђа­ни схва­те да се ми са­да не бо­ри­мо за се­бе, већ за пра­во­су­ђе. Пи­та­мо се ко ће су­тра гра­ђа­ни­ма су­ди­ти, ка­кав ће би­ти тај ка­дар. Онај ко по­ста­не су­ди­ја мо­ра да бу­де ква­ли­те­тан, а ква­ли­тет се сти­че ра­дом и ис­ку­ством, а не обу­ком – ка­же Је­ле­на Га­јић.

Пред­сед­ник Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да и ВСС Дра­го­мир Ми­ло­је­вић ре­као је ме­ди­ји­ма да пред­ло­же­не из­ме­не Уста­ва пред­ста­вља­ју ко­рак уна­зад и да би уло­га су­ди­ја у бу­ду­ћем ВСС би­ла све­де­на на обез­бе­ђе­ње кво­ру­ма. 

Струч­ња­ци ука­зу­ју да је ути­цај по­ли­ти­ке на са­став Ви­со­ког са­ве­та суд­ства и Др­жав­ног ве­ћа ту­жи­ла­ца са­мо при­вид­но ис­кљу­чен у пред­ло­гу аманд­ма­на. На­род­на скуп­шти­на, по том пред­ло­гу, не­ће би­ра­ти су­ди­је, као што је са­да слу­чај, али ће има­ти зна­чај­ну уло­гу у из­бо­ру „ис­так­ну­тих прав­ни­ка” ко­ји ће чи­ни­ти чак пет чла­но­ва ВСС и Ви­со­ког са­ве­та ту­жи­ла­ца, ка­ко су аманд­ма­ни пре­и­ме­но­ва­ли ДВТ. 

Ми­ни­стар­ка прав­де Не­ла Ку­бу­ро­вић ју­че је из­ја­ви­ла да ве­ру­је да ће на­црт аманд­ма­на на Устав пре­тр­пе­ти од­ре­ђе­не ко­рек­ци­је и под­се­ти­ла да ће ко­нач­ни пред­лог аманд­ма­на би­ти упу­ћен Ве­не­ци­јан­ској ко­ми­си­ји. 

Удру­же­ње су­диј­ских и ту­жи­лач­ких по­моћ­ни­ка јав­но је по­ста­ви­ло пи­та­ње ко је уче­ство­вао у пи­са­њу аманд­ма­на, а ми­ни­стар­ка је ре­кла да су текст на­цр­та ра­ди­ли за­по­сле­ни у Ми­ни­стар­ству прав­де ко­ји се ба­ве нор­ма­тив­ним по­сло­ви­ма и да је она лич­но би­ла укљу­че­на у из­ра­ду на­цр­та, као и оде­ље­ње за европ­ске ин­те­гра­ци­је. 

Пре­ци­зи­ра­ла је да је на из­ме­на­ма пре све­га ра­дио по­моћ­ник ми­ни­стра Че­до­мир Бац­ко­вић и ње­го­во оде­ље­ње ко­је је би­ло за­ду­же­но да пра­ви упо­ред­не ана­ли­зе устав­них ре­ше­ња, не са­мо у зе­мља­ма у ре­ги­о­ну, већ и у зе­мља­ма Европ­ске уни­је. 

Ми­ни­стар­ка је из­ра­зи­ла уве­ре­ње да ће гра­ђа­ни овим устав­ним аманд­ма­ни­ма до­би­ти ефи­ка­сни­је пра­во­су­ђе и су­ђе­ња у ра­зум­ном ро­ку, а да ће су­ди­је и ту­жи­о­ци има­ти ве­ћи сте­пен од­го­вор­но­сти за свој рад. 

Из­ве­сно је, ме­ђу­тим, да ће рад­на вер­зи­ја мо­ра­ти да се ме­ња, јер су и су­ди­је и ту­жи­о­ци и њи­хо­ви по­моћ­ни­ци ја­сно ука­за­ли где се кри­ју зам­ке у пред­ло­же­ном тек­сту аманд­ма­на. О то­ме ће пре­ци­зно го­во­ри­ти на окру­глим сто­ло­ви­ма, нај­пре у Кра­гу­јев­цу. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.