Јемен, врата хаоса
Истекла је још једна брутална година најсиромашније државе арапског света, а Јемен су унутрашњи конфликт и спољна интервенција, рат, глад и дипломатске блокаде довели на ивицу амбиса.
Јемен се наместио као полигон војног авантуризма сунитских држава Персијског залива чија кампања у нестабилном суседству има за циљ да, уз подршку САД, блокира шиитски Иран који се оптужује за покушаје дестабилизације региона.
Сурови и исцрпљујући трогодишњи рат на југу Арабијског полуострва постао је манифестација сукоба између два крила ислама јер Саудијска Арабија и јеменски режим оптужују Иран да подржава побуњенике из шиитског племена Хути. Техеран то упорно демантује и чињеница је да Иран нема велике акције међу Хутима.
Саудијци су одувек сматрали Јемен за слабу тачку на стратешки важној позицији уласка у Црвено море, претњу сопственој регионалној хегемонији. Својевремено су интервенисали да би блокирали утицај свог тадашњег ривала, египатског председника Гамала Абдела Насера који је за Јемен слао војнике. Данас војно интервенишу да би спречили Иран.
Иако се сукоб у Јемену најчешће категорише као борба између шиитских и сунитских савезника Ирана, односно Саудијске Арабије, снажни су и елементи грађанског рата: политичких снага недавно убијеног бившег председника Алија Абдулаха Салеха и његовог наследника, садашњег шефа државе Абд Рабу Мансура Хадија, сецесиониста са југа, исламских опција, Муслиманске браће, наоружаних племенских милиција, моћне филијале Ал Каиде.
Дестабилизација Јемена почела је када су Хути, припадници шиитске секте Заида, 2004. покренули побуну против режима тражећи аутономна права. После вишегодишњих сукоба са владиним снагама на северу, Хути су 2014. заузели главни град Сану, наредне године и лучки град Аден на југу и постали доминантна власт у готово половини од 22 јеменска гувернората.
Пад Адена приморао је председника Хадија на бекство у Ријад. Саудијске снаге и снаге арапске коалиције су марта 2015. узвратиле отвореном војном интервенцијом како би Хути побуњенике спречили да овладају читавом земљом. Узели су Аден, вратили на власт Хадија чија се међународно призната влада преместила у Аден, али Хути су и даље држали под контролом највећи део севера, укључујући и Сану.
Према проценама, до сада је погинуло 10.000 људи, махом цивила страдалих док је најбогатија арапска земља у најсиромашнијој арапској држави бомбардовала не само положаје противника већ и болнице, школе, погребне поворке, џамије, мостове, електричне централе, водоводне инсталације, чак и млекаре, фабрике чаја или папирнатих марамица. Два милиона људи је расељено.
Мизерије рата и саудијске интервенције – коју је свет пропустио да осуди као ратни злочин – од прошле недеље су употпуњене сукобом за контролу Адена чији су актери председничке снаге које имају подршку Саудијске Арабије и сепаратисти окупљени у „Транзиционом савету југа” иза којих стоје Уједињени Арапски Емирати (којима је Норвешка суспендовала продају оружја управо због рата у Јемену).
Иако је Хади и даље у егзилу у Ријаду, његова администрација номинално контролише четири петине јеменске територије, али лидери незваничне војске југа формиране током продора Хута сада оптужују владу за корупцију и неефикасност. Захтевају да буду једина наоружана сила на југу, одбијају да допусте да Аден буде само привремена престоница у којој политичари са севера доносе одлуке и инсистирају да имају одлучујућу реч.
Сепаратисти прете да ће уколико председник не распусти кабинет премијер Ахмед Обаид бин Дагара успоставити „ратну владу патриотских технократа” и да ће прогласити независност југа Јемена који је до 1990. био подељен између просовјетског југа и прозападног севера.
Док Јемену поново прети подела, влада тврди да су снаге „Јужног покрета отпора” одговорне за десетине убијених и рањених у борбама у Адену уз употребу тенкова. Премијер Дагар оптужује сецесионисте да су, ултиматумом за оставку владе, фактички извршили државни удар.
Председник је у незахвалној позицији: или ће да распусти владу, или ће морати да је пресели чекајући да Сана буде ослобођена од шиитских побуњеника. Аналитичари упозоравају да сукоб на југу додатно компликује драму после децембарског убиства бившег председника Салеха.
Салех, шести председник Северног Јемена и први председник уједињеног Јемена, био је прво непријатељ а потом савезник Хутија, али је због ауторитета који је уживао у војсци, цивилној администрацији и племенским заједницама сматран за ретког који је могао да поврати стабилност.
Врата хаоса сада су поново отворена. Двор у Ријаду не одустаје од готово опсесивних покушаја да Јемен искористи за обрачун са својим највећим ривалом – Ираном.
Милитантни саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман – још један од блискоисточних аматера – неуморно дестабилизује регион не само ратом у Јемену већ и блокадом Катара или покушајем да обори либанског премијера. При томе има пуну подршку Доналда Трампа који се потпунио ослонио на антииранску осовину Израел – Саудијска Арабија – Египат, а саудијску војну интервенцију помаже бомбама и авионима-танкерима.
Стагнација на фронтовима и колапс више рунди дипломатског посредовања значе да ни војно ни политичко решење није на хоризонту. Специјалном изасланику УН то је изгледа јасно: обавестио је генералног секретара да не жели да продужи своју мисију када му овог месеца истекне уговор.
Мировни процес је блокиран, дипломатија заустављена. Док регионалне силе калибрирају домете својих утицаја, Јемен је земља у слободном паду. Војна ескалација остаје једина застрашујућа перспектива често заборављеног рата на југу Арабијског полуострва.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


