Значка која разликује

Домаћини воле да гостима покажу грандиозне споменике, тако да сам обишао споменик џуче филозофије, висок 170 метара. Џуче филозофија је аутономна севернокорејска доктрина ослањања на своје снаге у свему: у економији, политици и одбрани. Затим сам обишао и Тријумфалну капију високу 60 метара, попут оне у Паризу. У подножју оба споменика су музеји, филмови се врте на разним језицима. Али је проблем што морате да испоштујете домаћине и када желе да вам покажу поглед са врха споменика, са висине од 170, односно 60 метара, а лифтови не возе до врха. Некако савладате и те силне степенице, кад – на врху домаћица у кимону жели да вам покаже поглед са свих страна. Морате на 20 испод нуле да обилазите 360 степени на врху споменика, јер то је њен радни задатак и неко ће већ записати да ли га је извршила или није.

Следећи обилазак била је посета војном музеју. То је заиста сјајан музеј, један од најбољих војних музеја у свету, а видео сам их доста. Овде су изложени заробљени амерички џипови „вилис” и „доџ”, камиони „џемс”, тенкови „шерман”, хаубице од 155 мм, остаци авиона „сејбр”... Оружје из рата у Кореји 1950–1953. Испред музеја опет монументалан споменик, у славу Севернокорејаца погинулих у том рату. После музеја уследио је обилазак Универзитета „Ким Ил Сунг”. Комплекс зграда и паркова за 18.000 студената. Кад видите те учионице и како сви ревносно у њима читају, није вам ни чудно што имају атомску бомбу. Напросто су гладни знања. После универзитета – посета редакцији „Радничких новина”. Дневни лист од шест страница, у тиражу од 1,5 милиона примерака. Дивота за новинаре. После редакције, морао сам да обиђем и чувену фабрику козметике, коју је недавно посетио и маршал Ким. Ем сам навлачио целофанске облоге око ципела, ем су ми навукли бели мантил. Морао сам да обиђем све погоне фабрике и да озбиљно, климајући главом, попут важног друга, саслушам сва објашњења о козметици. И да приликом свих тих сусрета пажљиво осмотрим који друг на реверу носи већу значку са ликовима Ким Ил Сунга и Ким Џонг Ила. Важан друг има средње велику значку, важнији друг већу, а још важнији друг – највећу. Значка је ознака положаја, не можете да је купите као сувенир, не дај боже да своју визиткарту прво покушате да пружите другу са мањом значком. То би била увреда за оне другове чија је значка већа. А другови у разговорима увек су по тројица. И одмах се стављају роковници на сто, да се забележи све шта је друг са највећом значком рекао. Некадашња стара Југа, заправо више ФНРЈ.

Ове године навршава се тачно 70 година откако су СФРЈ и Демократска Народна Република Кореја, односно Северна Кореја, успоставиле пуне дипломатске односе. У Пјонгјангу, у Министарству спољних послова, високопозиционирани друг, који је желео да остане анониман, упитао ме је хоће ли барем бити размењене међусобне поруке честитања. Нисам знао шта да кажем високопозиционираном другу из Министарства спољних послова.

– Знате, ми високо ценимо Србију, схватамо вашу позицију и ми вас подржавамо у свему. И око Косова у УН и око Косова у Унеску. Увек гласамо за Србију, имате увек наш глас, али нас боли то што сте ви почели да у УН гласате против нас када су у питању резолуције УН о људским правима у нашој земљи. Пре седам година нисте гласали против нас, сада јесте. Зар нисте могли барем да изађете из сале када се гласа против нас? Видите, ми нисмо изашли из сале када се гласало о уласку Косова у Унеско, ми смо гласали против Косова.

Покушао сам да објасним да наш глас за Северну Кореју ионако не би променио резултат гласања, а ми бисмо од стране Запада вероватно имали штету.

– То је ствар принципа, у односима између држава обично треба да влада реципроцитет. Косово није ушло у Унеско захваљујући гласовима три земље. Једна је, наравно, Србија, друга је Северна Кореја, а трећа је Сирија.

Било ми је неугодно, али високопозиционирани друг кренуо је са другим и лакшим темама. Мало о медијима, посебно о телевизији. Северна Кореја има пет канала државне телевизије.

– Да ли код вас, на телевизији, имате ријалити емисије? – упитао сам друга са највећом значком.

– Не, наша телевизија прави програм за нормалне људе.

Сутра идем у Вонсан, то је град на мору, на источној обали. Изнад града су планине високе 1.800 метара. Снег је и обећали су ми скијање. И Северна Кореја има свој монденски Копаоник.