Србија би могла до 2025. у ЕУ

Стразбур – Европска комисија усвојила је у Стразбуру „Веродостојну перспективу проширења за западни Балкан и већи ангажман Европске уније (ЕУ) у том региону” којом је потврдила европску будућност региона као геостратешке инвестиције у стабилну, снажну и уједињену Европу базирану на заједничким вредностима. У стратегији се наводи да би до 2025. ЕУ могла да има више од садашњих 27 чланица али да ће брзина напредовања на том путу зависити од појединачних заслуга и конкретних резултата сваке земље понаособ, саопштила је ЕУ, преноси Бета.

Уз оцену да су Србија и Црна Гора највише напредовале на европском путу и да би до 2025. могле постати чланице, стратегија објашњава кораке које те две земље треба да предузму како би завршиле процес приступања у перспективи до 2025. године. „Други би могли да их сустигну, али су Црна Гора и Србија једине две земље са којима се већ увелико воде разговори о приступању”, наводи се у тексту, али и додаје да ће та перспектива коначно зависити од снажне политичке воље, постизања реалних и непрекидних реформи, као и коначних решења за спорове са суседима.

Када је реч о Албанији и Македонији, оцењује се да те две земље постижу значајан напредак на европском путу и додаје да је ЕК спремна да припреми препоруке за отварање приступних преговора на основу испуњених услова. За БиХ се у стратегији наводи да ће комисија почети припрему Мишљења о пријави за чланство БиХ пошто добије свеобухватне и потпуне одговоре на Упитник. За Косово се наводи да има прилику за одржив напредак кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању и напредак на европском путу када то буду дозволиле објективне околности.

У стратегији се истиче да све земље морају да буду безрезервно посвећене – и речју и делом – превазилажењу наслеђа прошлости, тако што ће постићи помирење и решити отворена питања, посебно граничне спорове, и то пре него што приступе ЕУ. Такође мора да се постигне свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији односа Србије и Косова како би и једни и други могли да напредују на свом европском путу. У стратегији, такође, наводи се да је неопходно направити посебне аранжмане како би се осигурало да нове земље чланице не буду у позицији да блокирају приступање других кандидата са западног Балкана.

ЕК је јуче покренула шест водећих иницијатива које ће ЕУ предузети наредних година како би подржала трансформацијске напоре западног Балкана у областима од заједничког интереса од иницијатива за јачање владавине права, чвршће сарадње у погледу питања безбедности и миграција, преко заједничких истражних тимова и Европске граничне и обалске страже, до ширења Енергетске заједнице ЕУ на западни Балкан, смањења роминг-тарифа и ширења широкопојасне мреже по региону. Да би се Стратегија за западни Балкан испунила и подржало несметано приступање, неопходна су адекватна финансијска средства. Само за 2018. годину предвиђено је 1,07 милијарди евра претприступне помоћи за западни Балкан, поврх скоро девет милијарди евра у периоду од 2007. до 2017, саопштила је ЕК.