Srbija bi mogla do 2025. u EU

Strazbur – Evropska komisija usvojila je u Strazburu „Verodostojnu perspektivu proširenja za zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije (EU) u tom regionu” kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima. U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica ali da će brzina napredovanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU, prenosi Beta.

Uz ocenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, strategija objašnjava korake koje te dve zemlje treba da preduzmu kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine. „Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dve zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju”, navodi se u tekstu, ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima.

Kada je reč o Albaniji i Makedoniji, ocenjuje se da te dve zemlje postižu značajan napredak na evropskom putu i dodaje da je EK spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora na osnovu ispunjenih uslova. Za BiH se u strategiji navodi da će komisija početi pripremu Mišljenja o prijavi za članstvo BiH pošto dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik. Za Kosovo se navodi da ima priliku za održiv napredak kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti.

U strategiji se ističe da sve zemlje moraju da budu bezrezervno posvećene – i rečju i delom – prevazilaženju nasleđa prošlosti, tako što će postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja, posebno granične sporove, i to pre nego što pristupe EU. Takođe mora da se postigne sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kako bi i jedni i drugi mogli da napreduju na svom evropskom putu. U strategiji, takođe, navodi se da je neophodno napraviti posebne aranžmane kako bi se osiguralo da nove zemlje članice ne budu u poziciji da blokiraju pristupanje drugih kandidata sa zapadnog Balkana.

EK je juče pokrenula šest vodećih inicijativa koje će EU preduzeti narednih godina kako bi podržala transformacijske napore zapadnog Balkana u oblastima od zajedničkog interesa od inicijativa za jačanje vladavine prava, čvršće saradnje u pogledu pitanja bezbednosti i migracija, preko zajedničkih istražnih timova i Evropske granične i obalske straže, do širenja Energetske zajednice EU na zapadni Balkan, smanjenja roming-tarifa i širenja širokopojasne mreže po regionu. Da bi se Strategija za zapadni Balkan ispunila i podržalo nesmetano pristupanje, neophodna su adekvatna finansijska sredstva. Samo za 2018. godinu predviđeno je 1,07 milijardi evra pretpristupne pomoći za zapadni Balkan, povrh skoro devet milijardi evra u periodu od 2007. do 2017, saopštila je EK.