„Гаспром” хоће већи удео у „Гастрансу”

Вест, коју су јуче пренели руски медији, да би „Гаспром” могао да повећа своје учешће у предузећу, које је прошле недеље променило име из „Јужни ток Србија” у „Гастранс”, тумачи се жељом руске стране да повећа удео капитала, а тиме и утицаја у овом предузећу, сазнаје „Политика” из извора упућених у руске гасне прилике.

Званичан захтев српској страни за повећање удела у овој мешовитој руско-српској фирми где „Гаспром” већ има већински удео – 51 одсто није достављен. Да ли ће бити, или не знаће се после 13. фебруара када би борд директора у Москви требало о томе да одлучује.

На питање да ли овај потез може да се тумачи и као намера „Гаспрома” да уколико буде донета коначна одлука о градњи друге цеви „Турског тока” ка Бугарској, Србији и Мађарској, Руси граде овај део гасовода преко наше земље (као у случају „Јужног тока”), исти извор каже да је све могуће, али у овом часу нема таквих назнака на руској страни.

У перспективи то може да се догоди, каже овај извор, али тек пошто Европска унија јасно каже да нема ништа против градње овог гасовода, којим би се руски гас доводио до јужне и југоисточне Европе, што до сада није учињено.

Оно што је сада на столу две стране, руске и српске, јесте проширење капацитета гасног складишта „Банатски Двор” са садашњих 450 милиона кубика гаса. Детаљи ће бити познати у марту, односно тада би требало да се зна да ли ће нови капацитет бити 750 милиона или милијарду кубика гаса.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, није јуче желео да спекулише шта значи намера „Гаспрома” да повећа учешће у „Гастрансу”.

– Док се Европа не ослободи притиска Вашингтона и схвати да ће остати без руског гаса, јер алтернативе нема, „Гаспром” се сигурно неће излетати, нити дозволити да му се понови сценарио „Јужног тока” – каже Вулетић.

Он подсећа да су мађарски медији саопштили да Москва, Будимпешта и Београд воде дискретне преговоре о обнављању изградње „Јужног тока”. Конкретно, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да су ове три земље обновиле преговоре. Може се претпоставити да је обнављање „Јужног тока” заиста везано за другу линију „Турског тока” којом ће гас кренути у југоисточну Европу. Само је питање колико Русија може да верује више било шта Бугарској с обзиром на то да је он због ње и пропао.