Грађани ће рећи да ли је будућност Србије у ЕУ

Година 2025, која се помиње у Стратегији о проширењу ЕУ није гаранција, али је важан подстрек грађанима и признање да смо урадили битне ствари и да смо с људима из Европске комисије учинили много значајног, рекао је председник Србије Александар Вучић, после састанка са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом. У заједничком обраћању новинарима Вучић је указао да су, међутим, у односу на четири земље и једну територију, пред Србијом најтежи задаци, а Хан је рекао да Србија има реалну перспективу у Европској унији и да то што је он дошао дан после усвајања Стратегије показује посвећеност Брисела, преносе агенције.

„Хималаји су пред нама”, метафорично се изразио председник, указујући на чињеницу да то није наша кривица, већ је, како је рекао, дошло време да доносимо одлуке за које није било храбрости деценијама раније и да платимо одређене цене из прошлости. Вучић је рекао да, иако су пред Србијом препреке као Хималаји, „не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест”. „Ако успемо да решимо политичке проблеме, економски ћемо да растемо”, рекао је и додао да од „дурења, кмечања и плакања нема ништа”.

Председник Србије је рекао да је његова обавеза да изађе пред народ и изнесе своје предлоге, а да грађани Србије кажу да ли сматрају да ли је то добро или не. „Мислим да је то фер”, рекао је Вучић. „Грађани Србије ће морати да кажу свој став и свој суд о томе да ли је будућност Србије у Европи, за шта ћемо морати да платимо одређену цену, која није мала, или да останемо овако, па да нам се још пола Србије исели”, рекао је Вучић, преноси Танјуг. Оценио је да је прича о 2025. години оквир пре свега за ЕУ и ништа обавезујуће, али такође за нас обавеза да пронађемо решење за себе и своју будућност. Међутим, додао је, не може Србија да изгуби све, а да неки други добију све, потребан је компромис, и да свако помало изгуби.

Питање односа Београда и Приштине један је од највећих проблема, које је назвао „планинским ланцем препрека ка чланству у ЕУ”. Кад је реч о односима с Приштином, рекао је, то није питање „да ли ћете да се зовете овако или онако”, већ је то питање много хиљада квадратних километара и услова у којима ће људи тамо да живе. Председник Србије је рекао и да морамо да регулишемо проблем граница са БиХ и Хрватском. „Ми смо у Сарајеву имали своје идеје како би то требало да буде урађено, онда су нам са бошњачке стране изнете друге идеје, ми смо прихватили те идеје, сачекали их са папиром, они су рекли: ’Е сад нећемо ни онако како ми хоћемо’. Границу са Хрватском најбоље да не коментаришем ништа”, рекао је Вучић.

Како је додао, Србија је на европском путу од 2000. године, али је од тада прошло 18 година, а да многа од важних питања нисмо ни дотакли. У озбиљне економске реформе ушли смо 2014. године, да би данас јавни дуг био испод нивоа Мастрихта, a тек после 2014. донет је Закон о раду који је регулисао флексибилно тржиште рада, приметио је председник Вучић. Према његовим речима, нешто је урађено у области владавине права, али нас тек чека велика законодавна активност у годинама пред нама, па ће то морати да се одвија по убрзаном поступку.

Јоханес Хан истакао je да је потребно да евроинтеграције постану национални пројекат како би различити делови друштва то прихватили. Парламент, влада, опозиција, цивилно друштво, медији, сви треба да одиграју своју улогу у европским интеграцијама, казао је Хан. Додао је да је у интересу Србије да све земље региона иду напред. „Србија је тренутно једна од предводница које могу послужити као пример... Важно је да неко гура регион унутар региона”, рекао је Хан.

Европски комесар указао је да дуготрајна стабилност захтева помирење и добросуседске односе и да ЕУ не може и неће да увози билатералне спорове. „Србија мора да реши и примени правно обавезујући споразум са Косовом, а ми смо ту да помогнемо као и у решавању других граничних питања са другим суседима”, рекао је Хан. Уз захвалност Вучићу на храбрости да покрене унутрашњи дијалог о, како је навео, „тзв. Косову”, Хан је поручио да се то не тиче само будућности Србије, већ и безбедности и мира у региону. Он је напоменуо да је по питању правно обавезујућег споразума Београда и Приштине важан пре свега квалитет.

Додао је да Србија има реалну перспективу у ЕУ и да земљу очекују тешке реформе, нарочито у владавини права. „Србију очекују тешке реформе, нарочито у владавини права, али не само на папиру, већ да се животни услови грађана у Србији побољшају”, рекао је европски комесар за проширење.

Да сам Пленковић, не бих покретао питање ратне одштете

Председник Вучић је изјавио да у посету Хрватској иде у доброј вери, а да ће српску делегацију чинити стручни људи, који желе да решавају проблеме из прошлости, али да пре свега разговарају о будућности. Додао је, међутим, да је био изненађен и запрепашћен темом коју је покренуо хрватски премијер Андреј Пленковић о ратној одштети и навео: „Да сам на његовом месту, то питање не бих покретао. Плашим се да он и Хрватска по питању ратне одштете не само да не може ништа да добије, већ може много да изгуби”, поручио је Вучић и додао да би то могао да поткрепи „хиљадама” аргумената.

Региону нису потребни само обични политичари, већ државници, рекао је комесар Хан, одговарајући на питање да ли подржава иницијативу председника Вучића о мораторијуму на теме из прошлости са Хрватском. „Овде сам разговарао са државницима. Потребно је гледати у далекосежну перспективу, а не на наредне изборе. Понекад је важно прећутати неко питање како бисте напредовали”, рекао је Хан, наводећи да цени иницијативу о мораторијуму.

Хан: Улазак у ЕУ да постане национални циљ

Наша пажња према Србији остаће иста у наредном периоду, рекао је европски комесар за проширење Јоханес Хан на заједничкој конференцији за штампу са председницом Владе Србије Аном Брнабић. Даљи напредак, додао је, зависи од Србије и брзине којом Београд оствари већ познате услове за чланство у ЕУ, преноси Бета. У Влади Србије јуче су потписана два споразума – Финансијски споразум о секторско-буџетској подршци за интегрисано управљање границом и Уговор о донацији између ЕУ и Србије за помоћ у решавању мигрантске кризе (МАДАД 2).

Како се све стратегија може читати

Три су кључне тачке румунског придруживања ЕУ: није било брзо, није било лако и, кад је било завршено – није било готово. Процес интеграција се наставља и након приступања, рекла је јуче амбасадорка Румуније у Србији Оана Кристина Попа на конференцији „Нова стратегија проширења ЕУ за западни Балкан и ЕУ суседи – пример Румуније”, коју су у Београду организовали Центар за спољну политику и Фондација Ханс Зајдел. Говорећи о искуствима своје земље, она је рекла да веома често у Србији чује разочаране коментаре у смислу да су се променила правила игре. „Не, нису, променило се геостратешко окружење, али основна правила су иста”, нагласила је.

Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић указала је да је Стратегија ЕК за западни Балкан производ онога што се могло приметити у пролеће 2017. године – да су регион и свака појединачна држава поново примећени од ЕУ. Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић очекивала је бољу стратегију. Она је, каже, „доста разводњена – таман толико да представља средњу вредност жеља Европске комисије и реалности у Европском савету”.

„Петнаест година после самита у Солуну, девет година од нашег аплицирања, четири године од отварања преговора, да ли је неко стварно мислио да 2025. треба да буде само идеја, могућност? Притом су све друге године избачене из стратегије”, навела је она, оцењујући и да је западни Балкан једина област на коју ЕУ може да се прошири. Источно партнерство је, наводи, пропало. „Ово је прилика и за ЕУ да настави своју ’успешну причу’. Других ’успешних прича’ тешко да ће бити”, поручила је.

Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, указала је да је значај стратегије и у томе што процес европских интеграција није више „покретна мета”. „Препознато је да одсуство европске перспективе представља ризик за стабилност региона”, приметила је Јоксимовићева.

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт оценила је као најважније то што ова стратегија „шаље врло јасну поруку целом свету, који се љуља на свим тачкама, да је ЕУ и даље жива и да је спремна да се ангажује на политици у којој је била најуспешнија – проширењу”. Поред тога, навела је, стратегија има шансу само ако се најозбиљније схвати да цео регион мора бити део тог процеса. „Треће, морамо да будемо одговорнији и озбиљнији него икад, када је реч о вредностима на којима се базира ЕУ”, поручила је Соња Лихт.

Хашим Тачи незадовољан извештајем ЕК

Приштина – Косовски премијер Хашим Тачи незадовољан је Стратегијом о проширењу ЕУ за западни Балкан јер се, како каже, Косово суочило са неправдом због тога што ЕУ нема јединствен став према косовској независности. Тачи, који се налази у посети САД, на свом фејсбук профилу је написао, преноси Танјуг, да из политичких разлога Стратегија „није показала изгледе за чланство свим земљама у региону”. Косовски премијер Рамуш Харадинај изјавио је да је Косово у Стратегији третирано на „асиметричан начин”.