Јавни превоз не сме да буде ратна зона

Да ли бисте уговор о „Београду на води” поништили и одакле новац за тако нешто?

Још пре годину дана смо предали предлог за утврђивање ништавости уговора Републичком јавном тужилаштву. Док чекамо да реагују, прикупљамо новац да поднесемо тужбу. Само за судску таксу неопходно је око три хиљаде евра. Чини се да су ови судски намети са намером обесхрабрујући.

Који су пројекти за које ћете се борити да буду испуњени?

Отварање месних заједница као прве тачке где грађани дискутују о свом крају. Ово би био први корак и ка увођењу партиципативног буџетирања, односно планирања малих инфраструктурних пројеката у нашем крају. Такође, морамо под хитно покренути питање квалитета ваздуха, које је уско у вези и са количином аутомобила на улицама и изградњом спалионице у Винчи, као и са градњом бензинских пумпи поред ограда школа, као у Блоку 45.

Како бисте решили проблем саобраћаја?

Пре свега морамо јавни превоз да учинимо доступним свим грађанима, а поготову онима из приградских општина којима се све више укида право на приступ Београду и то кроз приватизовање линија, смањење броја полазака и постављање контроле на прелазу ка граду. Наш план је да уз коришћење инфраструктуре БГ воза, проширење мреже жутих трака и оптимизацију трамваја добијемо три брзе линије аутобуса, трамваја и воза којима би се од посла до куће стизало за највише 30 минута. Као и готово половина суграђана, и ја најчешће користим градски превоз.

Како бисте решили шверц у ГСП-у?

Јавни превоз не сме да буде ратна зона. Није нормално да се пробудите ујутру срећни, али уђете у аутобус где вас дочека возач, намрштен јер није добио плату. Још у дуплим сменама вози аутобус који се распада, а затим дођу контролори који насилно извлаче путнике и комунална полиција која заврће руке. Када би јавни превоз био свима доступан, испуњавао би сврху и проблем шверцовања би се смањио.

Колико би појединачна карта по вашем мишљењу требало да кошта?

Цена карте мора да одговара реалним могућностима грађана да је плате.

Шта мислите да је садашња градска управа добро радила?

Заиста ми је тешко да се сетим. Делују ми неозбиљно обећања власти која слушамо ових дана. Да су заиста желели да раде добре ствари, урадили би их.

Шта бисте променили?

Много тога. Најпре бих порушила викендице на Савском насипу и позвала на одговорност оне који су нереаговањем у последњих десет година омогућили катастрофално стање на Савском насипу данас. Тамо су угрожени извори пијаће воде, одбрамбена моћ насипа, а приступ обали потпуно приватизован. Због аутомобила постало је немогуће уживање у шетњи или вожњи бицикла поред Саве! И не само то, грађани удружени против ове нелегалне градње трпе сталне претње повлашћених викендаша. Савски насип је најочигледнији пример бахатости на уштрб јавног интереса, а подсећам да тамо викендице имају и синови бившег председника Србије Томислава Николића. То морамо зауставити.

Како решити проблем мањка места у вртићима?

Сада се проблем недостатка места решава сипањем новца кроз субвенције приватним вртићима, али то не може дугорочно решити проблем. Мора да се направи анализа потреба и ресурса којима град располаже. Кад успоставимо регистар објеката у јавном власништву имаћемо увид у то који од њих се могу пренаменити за вртиће. Затим, уместо што се данас градско земљиште продаје за ко да више, морамо сачувати земљиште за изградњу нових вртића и школа.