У болницама убудуће без давања крви
Закон о трансфузијској медицини усвојен је почетком маја прошле године, али у јавности се тек сада увелико полемише о новинама које доноси. Нови закон предвиђа укидање давања крви у болницама, а драгоцена течност биће прикупљана, обрађивана и дистрибуирана искључиво у пет великих центара. Грађани ће и даље моћи да дају крв на више од 300 пунктова, али трансфузиолози у болницама неће имати никаквог посла са даваоцима. Они ће бринути искључиво о здрављу пацијената којима је неопходна трансфузија. То значи да ниједан лекар неће смети да захтева од чланова породице да хитно обезбеде даваоца крви како би одређени пацијент био оперисан.
Пуна примена овог закона почеће тек 1. јануара 2019. године, али је у току припрема терена за нова правила.
Пре свега, неопходно је синхронизовати рад свих стручних служби и увести информациони систем који ће омогућити праћење сваке узете јединице крви, мишљење је др Бранка Чалије, специјалисте трансфузиолога и председника Републичке стручне комисије за трансфузиологију.
– Захваљујући новом информационом систему, који би требало што пре да буде примењен, имаћемо доступне информације о свакој узетој јединици крви. И то од тренутка када је давалац прегледан, све до момента када је пацијент примио ту крв. Веома је важно да се зна зашто је пацијент и по чијем налогу примио трансфузију, а остаће забележено и име особе која је добила одређену јединицу крви – објашњава др Чалија, један од чланова стручне групе која је израдила закон.
Крв ће бити прикупљана у Институту за трансфузију крви Србије, Покрајинском заводу у Новом Саду, Заводу за трансфузију крви у Нишу, заводу у Крагујевцу који је у оснивању, као и на Војномедицинској академији. Сви ови центри биће повезани међусобно, али и са свим болницама.
Планирање узимања крви биће поверено Црвеном крсту, а грађани ће, као и до сада, моћи да дају крв на пунктовима. Организовано давање крви неће бити укинуто, али болнице више неће бити места на којима се прикупља и обрађује крв.
Наш саговорник додаје да је нови начин организације прикупљања и обраде крви рационалнији, али и хуманији.
– Понекад лекари изврше притисак на породицу пацијента захтевајући да неко хитно да крв. Међутим, та јединица крви мора најпре да се тестира, што значи да никако не може да буде примењена одмах, ма колико да су пацијенти угрожени. Чланови породице не би требало да брину о томе да ли има крви или не. Ту одговорност на њих нико не би смео да пребацује – додаје наш саговорник.
Процењује се да је Србији неопходно 250.000 јединица крви (кесе крви од по 450 милилитара), а тренутно прикупљамо око 240.000 јединица годишње. Београду је неопходно око 100.000 јединица крви, Новом Саду око 65.000, Нишу 70.000 и Крагујевцу око 30.000.
Нова правила требало би да спрече несташице крви јер ће центри за прикупљање бити стално у контакту и неће игнорисати потребе других, као што се сада дешава. До сада је свака болница прикупљала и чувала крв, па док су једни бацали резерве, други су се борили са несташицом драгоцене течности.
Такође, сасвим је извесно да „комерцијализација” давалаштва, односно куповина и продаја крви, у Србији неће заживети, иако се у појединим земљама даваоцима плаћа сваки милитар дате крви. Стручњаци сматрају да би на тај начин био знатно снижен квалитет узете крви јер би међу даваоцима био већи број грађана из ризичних група, који не дају крв из хуманих разлога, већ због потреба за новцем.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
