Од јата орлова крсташа остао један пар
Орао крсташ или царски орао је импозантна грабљивица која је некада насељавала пределе Евроазије, а данас је, пре свега због губитка станишта, постала угрожена врста. У Србији је остао само један гнездећи пар – на северу Баната, тромеђи Србије, Мађарске и Румуније. Они су прошле године однеговали и у свет послали два птића. Нема их, што због сече шума, што због употребе недозвољених пестицида.
Поводом невеселе ситуације у којој се нашао крсташ – птица која се, по мишљењу неких, налази на грбу наше државе – дошавши у Србији до руба опстанка, организована је у Београду панел-дискусија. Сала је била тесна да прими све који су желели да се упознају са судбином ових птица које су име – орлови крсташи – добиле по месту где су некада свијале своја гнезда: на записима, столетним храстовима који су на себи имали крст и у нашем народу сматрани за светињу.
– Повратак орла крсташа у Србију је неизвестан. Као главна претња по опстанак ове осетљиве птице намеће се губитак станишта због преоравања или зарастања у жбуње великих ливада и пашњака на којима орлови крсташи проналазе плен. Други значајан проблем јесте и недостатак великог и старог дрвећа на којем би орлови крсташи свијали гнезда. Узнемиравање, убијање и страдање од тровања додатно отежавају опстанак орлова – истакао је Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС).
Како је опадао интензитет сточарства, зарастале и пошумљаване ливаде, опадао је број текуница, али и зечева, а орлови су полако нестајали. Према речима Николе Стојнића, почетком 21. века једино познато гнездилиште орлова крсташа у Србији била је Фрушка гора. На овом простору гнездила су се од два до четири пара, све до 2017, од када се орао крсташ као гнездарица на Фрушкој гори не бележи. Од 2009. до данашњих дана један пар гнезди се на усамљеним стаблима у окружењу очуваних степских станишта северног Баната. То је тренутно једини познати гнездећи пар у Србији.
– Прошле године излегла су се два птића, и то захваљујући бризи волонтера, али они су се осамосталили и одлетели. Док не постану полно зрели, што је период од пет година, они лутају, тако да не знамо где су, док је родитељски пар остао на својој територији – објаснио нам је Слободан Кнежевић, члан Друштва за проучавање птица, и додао да волонтери током сезоне гнежђења, од марта до јула, даноноћно чувају гнезда, јер је крсташ веома осетљив на узнемиравање, буку, па чак и најмање људске активности у широком појасу око гнезда. Такве активности могу да отерају птице са гнезда и прекину читав процес гнежђења. Зона заштите је километар око гнезда.
Милица Мишковић је представила међународни вишегодишњи пројекат за заштиту орла крсташа у оквиру пројекта „Панон игл”, који окупља 11 организација из Мађарске, Аустрије, Чешке, Словачке и Србије. Представници Србије су ДЗППС и Покрајински Завод за заштиту природе. Заједнички циљ је повећање бројности панонске популације орла крсташа на бар 300 парова и спречавање угрожавајућих фактора, као што је тровање.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


