Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од јата орлова крсташа остао један пар

Једине две преостале такозване царске птице, за коју неки тврде да се налази и на грбу Србије, гнезде се у северном Банату
Од јата орлова крсташа остао један пар
(Фото М. Хорват)

Орао кр­сташ или цар­ски орао је им­по­зант­на гра­бљи­ви­ца ко­ја је не­ка­да на­се­ља­ва­ла пре­де­ле Евро­а­зи­је, а да­нас је, пре све­га због гу­бит­ка ста­ни­шта, по­ста­ла угро­же­на вр­ста. У Ср­би­ји је остао са­мо је­дан гне­зде­ћи пар – на се­ве­ру Ба­на­та, тро­ме­ђи Ср­би­је, Ма­ђар­ске и Ру­му­ни­је. Они су про­шле го­ди­не од­не­го­ва­ли и у свет по­сла­ли два пти­ћа. Не­ма их, што због се­че шу­ма, што због упо­тре­бе не­до­зво­ље­них пе­сти­ци­да.

По­во­дом не­ве­се­ле си­ту­а­ци­је у ко­јој се на­шао кр­сташ – пти­ца ко­ја се, по ми­шље­њу не­ких, на­ла­зи на гр­бу на­ше др­жа­ве – до­шав­ши у Ср­би­ји до ру­ба оп­стан­ка, ор­га­ни­зо­ва­на је у Бе­о­гра­ду па­нел-ди­ску­си­ја. Са­ла је би­ла те­сна да при­ми све ко­ји су же­ле­ли да се упо­зна­ју са суд­би­ном ових пти­ца ко­је су име – ор­ло­ви кр­ста­ши – до­би­ле по ме­сту где су не­ка­да сви­ја­ле сво­ја гне­зда: на за­пи­си­ма, сто­лет­ним хра­сто­ви­ма ко­ји су на се­би има­ли крст и у на­шем на­ро­ду сма­тра­ни за све­ти­њу.

– По­вра­так ор­ла кр­ста­ша у Ср­би­ју је не­из­ве­стан. Као глав­на прет­ња по оп­ста­нак ове осе­тљи­ве пти­це на­ме­ће се гу­би­так ста­ни­шта због пре­о­ра­ва­ња или за­ра­ста­ња у жбу­ње ве­ли­ких ли­ва­да и па­шња­ка на ко­ји­ма ор­ло­ви кр­ста­ши про­на­ла­зе плен. Дру­ги зна­ча­јан про­блем је­сте и не­до­ста­так ве­ли­ког и ста­рог др­ве­ћа на ко­јем би ор­ло­ви кр­ста­ши сви­ја­ли гне­зда. Уз­не­ми­ра­ва­ње, уби­ја­ње и стра­да­ње од тро­ва­ња до­дат­но оте­жа­ва­ју оп­ста­нак ор­ло­ва – ис­та­као је Ми­лан Ру­жић из Дру­штва за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца Ср­би­је (ДЗППС).

Ка­ко је опа­дао ин­тен­зи­тет сто­чар­ства, за­ра­ста­ле и по­шу­мља­ва­не ли­ва­де, опа­дао је број те­ку­ни­ца, али и зе­че­ва, а ор­ло­ви су по­ла­ко не­ста­ја­ли. Пре­ма ре­чи­ма Ни­ко­ле Стој­ни­ћа, по­чет­ком 21. ве­ка је­ди­но по­зна­то гне­зди­ли­ште ор­ло­ва кр­ста­ша у Ср­би­ји би­ла је Фру­шка го­ра. На овом про­сто­ру гне­зди­ла су се од два до че­ти­ри па­ра, све до 2017, од ка­да се орао кр­сташ као гне­зда­ри­ца на Фру­шкој го­ри не бе­ле­жи. Од 2009. до да­на­шњих да­на је­дан пар гне­зди се на уса­мље­ним ста­бли­ма у окру­же­њу очу­ва­них степ­ских ста­ни­шта се­вер­ног Ба­на­та. То је тре­нут­но је­ди­ни по­зна­ти гне­зде­ћи пар у Ср­би­ји.

– Про­шле го­ди­не из­ле­гла су се два пти­ћа, и то за­хва­љу­ју­ћи бри­зи во­лон­те­ра, али они су се оса­мо­ста­ли­ли и од­ле­те­ли. Док не по­ста­ну пол­но зре­ли, што је пе­ри­од од пет го­ди­на, они лу­та­ју, та­ко да не зна­мо где су, док је ро­ди­тељ­ски пар остао на сво­јој те­ри­то­ри­ји – об­ја­снио нам је Сло­бо­дан Кне­же­вић, члан Дру­штва за про­у­ча­ва­ње пти­ца, и до­дао да во­лон­те­ри то­ком се­зо­не гне­жђе­ња, од мар­та до ју­ла, да­но­ноћ­но чу­ва­ју гне­зда, јер је кр­сташ ве­о­ма осе­тљив на уз­не­ми­ра­ва­ње, бу­ку, па чак и нај­ма­ње људ­ске ак­тив­но­сти у ши­ро­ком по­ја­су око гне­зда. Та­кве ак­тив­но­сти мо­гу да оте­ра­ју пти­це са гне­зда и пре­ки­ну чи­тав про­цес гне­жђе­ња. Зо­на за­шти­те је ки­ло­ме­тар око гне­зда. 

Ми­ли­ца Ми­шко­вић је пред­ста­ви­ла ме­ђу­на­род­ни ви­ше­го­ди­шњи про­је­кат за за­шти­ту ор­ла кр­ста­ша у окви­ру про­јек­та „Па­нон игл”, ко­ји оку­пља 11 ор­га­ни­за­ци­ја из Ма­ђар­ске, Аустри­је, Че­шке, Сло­вач­ке и Ср­би­је. Пред­став­ни­ци Ср­би­је су ДЗППС и По­кра­јин­ски За­вод за за­шти­ту при­ро­де. За­јед­нич­ки циљ је по­ве­ћа­ње број­но­сти па­нон­ске по­пу­ла­ци­је ор­ла кр­ста­ша на бар 300 па­ро­ва и спре­ча­ва­ње угро­жа­ва­ју­ћих фак­то­ра, као што је тро­ва­ње. 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Михаило Јовановић
Сви некако мисле да ћемо приласком Европској унији имати веће плате, да ћемо моћи да купимо куће/станове, нове аутомобиле, летовати и зимовати... А никоме на пада на памет да са свим тим иде и (у нашем случају вишеструко) повећана брига о животној средини. Можда ће нама плате бити дупло веће, али нисам сигуран када ћемо се према овој благодетној природи у нашој земљи понашати са толиком бригом и поштовањем да овакве вести постану прошлост.
Zlatan
Hahahah, plate ce vam mozda nominalno porasti 2-3-5-10 puta ali ce vam isto toliko rasti I troskovi. Srbin razmislja ovako:" Hm sada imam 200-300 Eura a da sam adekvatno placen imao bih 2000 Eura mesecno" . I on posle toga ne razmislja dalje. On razmislja da ce svih yih 2000 potrositi na "provod, dragocenosti, ustede" itd.. E moji dragi Srbi sa 2000 Eura mesecne plate napolju ste teska sirotinja.... A I sa 5000 mesecno ne zivite u izobilju... Veca plata veci porez, veci troskovi, vece zelje I nikda kraja. Zivot se zivi danas a ne "sta bi bilo kad bi bilo". Uzivajte u svakom trenutku slobodnog vremena sa familijom, drugovima I najblizimi. Vreme , Zdravlje su dve najvrednije stvari na svetu I zato ih trosite postepeno I umesno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.