Турци све мање верују Американцима

Само 5,4 одсто анкетираних нема ништа против политике Беле куће. Антиамеричко расположење потврђују и друга истраживања јавног мњења, пренела је државна агенција Анадолија.

Неповерење према Американцима имају и пословни људи у Турској. Према анкети фирме АГС, која је спроведена међу 390 бизнисмена, 66 одсто има негативан став према америчким партнерима, 21 одсто помешано расположење, док само 13 процената нема ништа против САД.

Турци већ годинама имају резервисан став према Американцима, али то никада није било на овако високом нивоу. Последњих година тај јаз између две земље се стално продубљује. Тако нешто се могло и очекивати после одлуке Пентагона да подржи и наоружава сиријске Курде (Јединице за народну заштиту) пошто се они боре против припадника Исламске државе. У Анкари, међутим, тврде да су то терористи који прогоне локално становништво и покушавају да на тај начин стекну аутономију на северу суседне земље.

„Казао сам (Доналду) Трампу да се тероризам не може уништити другим тероризмом. Ви грешите. Нажалост, он се, као и (Барак) Обама, окренуо њима. Добро, онда ми идемо својим, а ви идите вашим путем”, изјавио је недавно председник Реџеп Тајип Ердоган и додао: „Бивши председник Обама нас је лагао о ситуацији у Сирији и садашњи председник Трамп ради исто”, пренео је његове речи лист „Хуријет”.

Анкара не може да опрости Белој кући што јој ни после годину и по дана није и поред, како тврде турске власти, „веродостојних доказа” изручила имама Гулена, који је осумњичен да је из Пенсилваније повлачио конце иза покушаја пуча у јулу 2016. године. Две земље имају споразум о екстрадицији, али у Белој кући уопштено кажу да „правници анализирају турске доказе”. На томе се засад све завршава. У ноћи када је покушан удар страдало је 250 грађана, док је више од две хиљаде рањено и Ердоган сада тражи подршку америчких савезника у борби против Гуленових следбеника.

Према најновијим анкетама, многи грађани чак сумњају да су Американци директно били умешани у војни удар како би уклонили владу Ердогана, с којим у последње време не могу да нађу заједнички језик око многих питања. Поједини медији чак тврде да је Гулен директно повезан с ЦИА и да га због тога Америка никада неће изручити Турској. На питање ко је стајао иза војног удара, 36,9 одсто Турака је одговорило да је то Гуленова организација, 25 процената мисли да су то заједно урадили она и САД, док 5,6 одсто анкетираних верује да је то учинила ЦИА.

У Анкари и Вашингтону покушавају да изађу из овог ћорсокака, али то сигурно неће ићи брзо нити лако. У атмосфери обостраног подозрења, у Турској се идуће седмице очекује долазак америчког државног секретара Рекса Тилерсона и саветника за националну безбедност Херберта Мекмастера. Договорен је и сусрет министара одбране Џемјса Матиса и Нуретина Џаниклија у оквиру састанка НАТО-а у Бриселу.

Предстојећи турско-амерички разговори изазивају велико интересовање не само због поремећених односа две земље него и због решавања кризе на Блиском истоку. У Истанбулу, који је у дипломатској офанзиви, готово у исто време најављен је и састанак председника Русије Владимира Путина, Ирана Хасана Роханија и домаћина Ердогана, који ће, како се сазнаје, на столу имати само једну тачку дневног реда: решавање кризе у Сирији.