Педесет нијанси којечега

Не тако давно деловало је као добра шала кад неко каже да спортске догађаје на телевизији гледа без тона, заправо без гласа коментатора који ТВ навијаче нервирају тиме што вриште на сваку искоришћену и пропуштену шансу или засипају гледаоце мало важним подацима са интернета. Увођењем кабловских оператера са специјализованим  спортским каналима, критеријум је: „Гледам оног ко ме мање нервира.”

Све је више водитеља и репортера који муку муче како да формулишу питање свом саговорнику. Правило „испеци па реци” давно је постало демоде. На пример, Сања Маринковић са поносом истиче да њена емисија „Магазин ин” постоји 17 година, али питања која поставља збуњују њене госте, а гледаоце нервирају. Полази јој за руком да теме љубави, верности, пријатељства... искомпликује до те мере да и њени (верни) гости кажу да се – не слажу са питањем! Јер, она им понуди неколико одговора и очекује да се они са тим сложе и илуструју неким детаљем из свог живота и каријере... Пошто Сања Маринковић смехом или упадицама прекида учеснике у својој емисији, ако желите да чујете шта они кажу а утишате водитељку, то је компликована работа. А гости ко гости: стрпљиви и свесни да ће у добром термину (субота 17)  бесплатно рекламирати своју представу, филм, турнеју или нову песму. И отићи са пуним гепеком поклона. Или, у „Новом јутру” Пинка репортер Младен Мијатовић говори о убиству Јелене Марјановић и каже да пише књигу о томе. Водитељка каже: „Промовисаћеш је у нашој емисији”, а Мијатовић, одговара – „обећавам”. Логично, јер му је то матична емисија на матичној телевизији, али Предраг Сарапа додаје: „Обећање лудом радовање!” Нови лутајући репортер тог јутарњег програма, стилиста Филип Максимовић уме тако да увеже питање да га не схватају ни гледаоци ни саговорници. Нити би он минут касније умео да га понови! Он је у кратком разговору са кореографом фолклорног друштва успео да помене премијеру филма „Педесет нијанси сиве” и да нагласи да се у част филма обукао у сиво... Црногорци би рекли: ниђе везе!

У исто време (РТС 1, 9.52) Драган Николић је у седам минута у једној од 14 минијатура „Нешто лепо” представио размишљање Слободана Стојановића о животу, зрелости, обичајима, историји – снимано у најлепшим деловима  Београда. Овај празник за очи и душу гурнут је да попуњава простор између репризе серије и наредне емисије.