Највиши профит од дувана

Коначно и у српској економији изгледа да има неке логике: ко добро ради, тај и заради. На такав закључак упућују две чињенице: прва је да су, како говоре подаци званичне статистике, најплаћенији радници дуванске индустрије и, друга, да је, како показује најновија листа 100 највећих добиташа коју сваког лета за претходну годину објављује Републички завод за развој, најуспешније предузеће ДИН Фабрика дувана Ниш са лане оствареним нето профитом од 4,66 милијарди динара.
Како успеси ДИН-а – коме је уз подршку порочних ишло добро и у много тежим временима – и нису неко изненађење, онда је свакако највећи скок направила смедеревска железара "Ју-Ес стил Србија". Из губиташких вода, у којима је "пливала" годинама, након приватизације је допливала до вицешампионског места међу најуспешнијима, завршивши прошлу годину са 3,9 милијарди добити.

За петама су им трговци или боље рећи највећи српски трговац. На трећој позицији добиташке листе, с профитом који се мери бројком од 3,7 милијарди динара од трговине на велико шећером, чоколадом и слаткишима од шећера, слади се "Делта М". Сабере ли власник "Делта" система и профит из малопродаје из продавница посебно рангираног предузећа четвртопласираног "Делта Максија" (1,8 милијарди динара) и других фирми које су под његовим окриљем, укупна добит премашује шест милијарди динара.

Ипак, вратимо се рангирању појединачних фирми. Трговци на велико, конкретно београдски "Инвеј" са 1,7 милијарди динара профита, сместили су се између "Лафаржове" фабрике цемента на петом месту са зарадом од 1,7 милијарди и "Теленора" који је на импулсима профитирао 1,4 милијарде и обезбедио седмо место. Отприлике исту добит у пословне књиге убележили су и "Таркет" из Бачке Паланке (при чему се посебно рангира "Синтелон") и "Тетра пак продакшн", а преко милијарду динара профита, тачније 1,2 милијарде, стекли су "Матијевић" из Новог Сада у производњи, обради и замрзавању меса и новосадски "МК комерц" који се води као посредник у продаји разних производа. Нешто више од милијарде динара износи добит произвођача освежавајућих пића "Кока-Кола ХБЦ" и зрењанинске уљаре "Дијамант", а нешто испод деветсто милиона динара нето добити књижи цементара из Поповца "Холцим Србија". Профит петнаестог од стотину најуспешнијих – "Хемофарма" из Вршца је 815 милиона динара, при чему ваља имати на уму да вршачка фирма има и своја повезана предузећа, попут "Зорка фарме", која се посебно рангира.

Упореде ли се листе из претходних година, 43 предузећа са најновије за 2006. била су у континуитету међу сто најуспешнијих последње три године. Из губиташке зоне након успешно завршене приватизације у друштво најбољих српских предузећа по оствареној нето добити (посматране су фирме које запошљавају сто и више од сто радника и, ради реалније слике из анализе, искључена су јавна предузећа) поред "Ју-Ес стила" ушли су још "МК комерц", "Штарк", пивара "Челарево" која сада послује под називом "Карлсберг", "Полет ИГМ" из Новог Бечеја, фабрика уља "Банат" из Нове Црње, Фабрика бешавних цеви из Мајданпека и "Вали" из Ваљева.

Неочекивано је са листе најуспешнијих, на којој се добро котирала у протекле три године (на деветом, једанаестом и шестом месту), испала "Астра симит", а нерентабилно су лане пословали, рецимо, "Јавор" из Ивањице и шећерана "Бачка", фирме које су биле на топ-листи за 2005.

Доњи праг за улазак међу сто највећих добиташа, који је из године у годину све већи (38,1 милион динара у 2003, затим 67,3 у 2004, па 85,2 у 2005. и 179,6 милиона динара добити колико је у прошлој години имао стоти београдски "Џип комерц"), иако су била рентабилна односно пословала позитивно, овога пута није прескочило 38 предузећа са претходне листе. Реч је, између осталих, о "Мони", "Карнексу", "Полимарку", "Хидротехника-Хидроенергетици", "Телекомуникацијама" из Блаца, "Панфарми" и суботичкој "Млекари".

Међу сто најуспешнијих предузећа највише је  из прерађивачке индустрије – 65 и трговине – 22, а грађевинских фирми је девет. У билансима ових сто највећих добиташа, иако они чине тек 0,13 одсто укупно активних предузећа и 0,21 одсто свих добиташа и запошљавају само 5,5 одсто свих радника у привреди Србије, концентрисана је петина добити целокупне српске привреде што указује на њихов велики утицај на укупна привредна кретања.

-----------------------------------------------------------

Девизе од чарапа, цеви и картона

Највиши укупан приход од сто највећих добиташа бележе предузећа "Ју-Ес стил Србија", београдски "Делта Макси" и "Делта М", вршачки "Хемофарм" и нишка Фабрика дувана. Састав је исти, само што је нешто другачији редослед у односу на прву петорку по оствареној нето добити.

Ових пет предузећа остварило је трећину укупног прихода сто најуспешнијих добиташа и 3,5 одсто укупног прихода свих предузећа која су прошлу годину завршила с профитом.

 И извозна активност сто најуспешнијих предузећа јача, потврђује додатна анализа коју је сачинио стручни тим Завода за развој анализирајући пословање добиташа и фирми са топ-листе. Највеће учешће прихода од извоза у укупно оствареном приходу - чак 87,3 одсто има текстилно предузеће "Вали" из Ваљева које производи плетене и кукичане чарапе. Иза њега су прерађивач бакра ФБЦ из Мајданпека (58,3 процента), "Алфа плам" из Врања који производи апарате за домаћинство и произвођач папира и картона "Умка" из Београда. Занимљиво је да су све ове фирме у другој педесеторци топ-листе.

 У поређењу са прошлом годином, приход од извоза у укупном приходу повећале су шабачка "Млекара" и "Галеб група".

-----------------------------------------------------------

Све више добиташа

Српска привреда први пут после више од деценије и по изашла из губиташке зоне: добит за 60 одсто већа од губитака

Иако је и даље знатан, утицај првих сто српских добиташа на српску економију ипак се смањује, што је добар сигнал да и остатку привреде креће набоље. Наиме, учешће добити сто најуспешнијих у укупном профиту српске привреде мање је него претходних година (пад са 23,6 у 2003. и 25,5 одсто у 2004. на 20,4 процента у 2006. години) због повећања броја рентабилних предузећа.

Ма колико податак могао да изазове неверицу, тек анализа Завода за развој јасно указује да је добиташа све више и да је добит из текућег пословања у 2006. остварило чак 47.791 предузеће или 63,5 одсто укупно активних фирми. У њима ради 66,5 одсто укупно запослених, на располагању имају 74,8 одсто капитала и 85,8 одсто укупног прихода привреде. У анализи се као крајњи резултат лаганог опоравка констатује да је привреда Србије прошле године, први пут од почетка деведесетих година прошлог века, била нето добиташ: остварена добит од 285,6 милијарди динара већа је за 60,9 од губитака (177,5 милијарди динара). Поређења ради, губитак српске привреде у 2005. години био је 18,1 одсто већи од добити, док је прошле, 2006. добит реално повећана за 42,6 одсто, укупни приход за 11,5, а губици су смањени за четвртину.

-----------------------------------------------------------

Што ближе метрополи, то боље

Листа сто најуспешнијих предузећа у Србији по оствареној добити у прошлој години и њена детаљнија анализа, уз све друге информације, доноси и једно упозорење. Или боље рећи још  један од аргумената у прилог дијагнози да је регионална слика Србије све суморнија и да је раскорак између развијених и неразвијених крајева, између метрополе и провинције - све већи.

Док их у главном граду послује и профит ствара готово половина или тачније 44 - у неразвијеним и недовољно развијеним општинама не ради ниједно од стотину  најуспешнијих  предузећа.

Ова 44 велеградска добиташа запошљавају 41,7 одсто радника, остварују 45,2 одсто нето добити и 44 одсто укупног прихода сто најуспешнијих српских предузећа. Међутим, највећа добит се и у главном граду сабрала у малом броју фирми. Више од трећине (38,7 одсто) добити остварене у београдским фирмама са топ-листе доноси само пет предузећа: "Делта М", "Делта Макси", "Инвеј", "Теленор" и "Тетра пак продакшн", која, сем по износу нето добити, доминирају и у осталим показатељима.  

По систему што ближе метрополи, то бољи изгледи за успех, после Београда, по броју фирми - 15 са листе најуспешнијих налази се Јужнобачки округ. У Шумадијском округу, рецимо, послује пет фирми из друштва сто најбољих, у Мачванском четири, а у Средњобанатском три. Борски, Зајечарски и Рашки округ уписују по једно предузеће са топ-листе. Како сада међу стотину првих нема ни "Телекомуникација" из Блаца, Топлички округ, па и цело неразвијено подручје, без иједне је са списка стотину најуспешнијих фирми.