Обнављање српске државе

Ни после Првог светског рата 15. фебруар није обележаван као државни празник, али је у посебним приликама, о „округлим” годишњицама, увек велика пажња посвећивана Првом српском устанку и његовом значају за наш народ и државу. Тако је било и 1934, када је обележавано 130 година од почетка устанка. Ипак, ни то није било могуће без мешања политике, па је у складу са тада доминантом идеологијом југословенства Карађорђевој буни даван и – југословенски карактер. Тако је на првој страни „Политике” 15. фебруара објављен текст под насловом „Први устанак и Југословени ван Шумадије”, у којем се, поред осталог, каже: „Карађорђев устанак који је отпочео на данашњи дан, пре 130 година иако је по својој војној акцији био ограничен на територију предратне Србије, по идејној подлози и људима који су га водили и помагали имао је много шири значај. Он је био не само подстрек за националне покрете код осталих Јужних Словена већ умногоме и њихово заједничко дело. Вође устанка иако су морали вечито живети на ратној нози никада нису губили из вида своје саплеменике ван граница које су држали....”

Годину дана касније није била „округла” годишњица, па о Првом устанку у тадашњој штампи није било спомена. Али јесте о Сретењском уставу, другом важном догађају, који је, уз Карађорђеву буну, данас повод због којег се 15. фебруар обележава као Дан државности. Наиме, те године се навршио један век од ступања на снагу првог устава Кнежевине Србије, па је овом догађају била посвећена знатна пажња. Тако је 15. фебруара 1935. на првој страни „Политике” објављен текст о значају овог устава, али и сложеним околностима које су навеле кнеза Милоша да га прогласи: „На Сретење, 02 фебруара 1835, за време кнеза Милоша Обреновића проглашен је први српски устав, звани Сретењски који се може сматрати као део компромиса. На народној скупштини у Крагујевцу, где је овај устав проглашен. поред скупштинара учествовало је неколико хиљада људи из свих крајева Србије, као и све вође скорашњег бунтовног покрета, који се одиграо јануара 1835. и у којем је главну улогу имао Милета Радојковић. Иако је овај устав био у важности свега месец и по дана он је био од судбоносног утицаја за даљи развој историјског живота Србије”, каже се у тексту. Важно је истаћи да је овај чланак објављен у време владавине династије Карађорђевић, и то само три месеца после убиства краља Александра, што није сметало да се, уз одређене ограде, истакну и заслуге „супарничке” династије.

Мада су после Другог светског рата у први план дошли неки други празници и тада је (наравно, у светлу ондашње идеологије) истицан значај Првог српског устанка и читавог тог периода. Нарочито свечано било је 15. фебруара 1954. године, приликом обележавања 150 година од почетка Првог устанка. Тим поводом у САНУ је одржана академија чији су покровитељи били политичар Петар Стамболић и академик Васа Чубриловић, а у Конаку кнеза Милоша на Топчидеру отворен је Музеј Првог српског устанка. Све ове догађаје „Политика” је испратила. Свечаности овим поводима, додуше скромнијих и спорадично, било је и у наредним деценијама.

Тако је 15. фебруар, и пре него што је успостављен као државни празник, у разним временима и под различитим владарима и идеологијама свечано обележаван, што говори о значају догађаја који се тог датума прослављају. Подсетимо, Сретење се обележава као државни празник на основу одлуке Народне скупштине усвојене 2001. године, и то у спомен на два важна догађаја. Први је збор у Марићевића јарузи у селу Орашац, на којем је донета одлука о подизању устанка против Турака, а за његовог вођу једногласно изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. Повод за устанак била је сеча кнезова, као и други злочини дахија у Београдском пашалуку. Та мала „буна на дахије” временом је прерасла у свенародни устанак, чији је циљ био ослобођење од турске власти и стварање модерне српске државе. Први српски устанак трајао је од 1804. до 1813. године и мада је завршен неуспешно – поновним успостављањем турске власти, представља један од најважнијих догађаја у историји српске државе. Током устанка Карађорђе и његови устаници ослободили су цео Београдски пашалук и уз помоћ Русије почели изградњу првих државних институција. Тиме су показали да својим снагама могу да се ослободе турске власти, а без обзира на то што су Турци устанак угушили (када је Русија, због Наполеоновог похода, са Османским царством склопила по Србе неповољан Букурештански мир), једном започета борба за слободу више се није могла прекидати.

Карађорђево дело, додуше другачијим методама, наставио је Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка (подигнут и завршен 1815. године). Он се изборио да Срби хатишерифом (султановим указом) из 1830. године унутар Османског царства добију висок степен аутономије, чиме је створена Кнежевина Србија, а његова власт постала наследна. Пет година касније, 15. фебруара 1835, Србија је добила и свој први устав, што је други велики разлог због којег се овај датум обележава као Дан државности. Мада је донет под различитим спољним и унутрашњим притисцима, чији је циљ био да се ослаби Милошева неограничена власт, и мада је на снази био само месец и по, његово доношење било је од непроцењивог значаја за даљи развој Србије. Сретењски устав био је веома либералан и донесен је у време када га није имала већина европских земаља, што му дају додатну тежину и значај, али је под притиском великих сила ускоро и укинут.

Тако су ови догађаји, за које се везују двојица великана – Карађорђе и кнез Милош – уткани у независност Србије, која је коначно озваничена на Берлинском конгресу 1878. године. То је разлог да га и ове године, за коју се везују и многе друге годишњице и јубилеји, достојно обележимо.

ХРОНОЛОГИЈА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ

1804–1813 – Први српски устанак

1815 – Други српски устанак

1830 – добијање Хатишерифа, настанак Кнежевине Србије

1835 – проглашење Сретењског устава

1867 – Београд и још четири града прелазе у српске руке

1876–1877 – српско-турски ратови

1878 – Берлински конгрес, Србија постаје међународно призната држава

1882 – проглашење краљевине

1912–1913 – балкански ратови, у састав Србије улазе Рашка област, Косово и Македонија

1914–1918 – Први светски рат

1918 – настанак Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, у коју Краљевина Србија уноси своју, четрдесет година раније стечену државност